Izvor: Glas javnosti, 13.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zna i seljak šta je merak
KURŠUMLIJA - Od 2005. godine, kada je propala firma u kojoj je proveo 25 godina, Vučko Savić (59) iz Mačkovca kod Kuršumlije postao je, kako sam kaže, seljak za merak. Domaćinstvo je uredio pod konac, a za sebe i suprugu Jelu (56) napravio nekoliko mesta za uživanje, u zavisnosti od doba dana i položaja sunca. Jedno od tih mesta je na visokom boru, na šest metara visine, kako bi mogli da posmatraju okolinu. Da bi sve bilo po njegovoj volji, na dvorišnoj česmi, osim vode, teče i rakija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i to na jednoj slavini meka, a na drugoj ljuta. Iznad kapije imanja Vučko je napisao „Seljak za merak“, a na ulazu u kuću „Dobro došli“. Na sredini dvorišta dominira lepo uređen travnjak, a okolo cveće, Vučko kaže da je ovo mesto za prepodnevno uživanje.
- Sve sam stekao poštenim radom, bez godišnjeg odmora, bolovanja i sabotiranja. Radno vreme mi je non-stop, a trenutke odmora koristim na najbolji mogući način. Obrađujem deset hektara svoje i tuđe zemlje, imam voće, a od životinja - pas, mačka, fazani, živina, svinje, krava i vepar, nabraja Vučko, onako kako ih je poređao u ekonomskom delu dvorišta. Iznad ulaznih vrata u prizemlje kuće stoji neobičan natpis „Pokloni se pa uđi. Amin“.
- Kuću je moj otac gradio u nezgodno vreme. Posle rata. Od jedne plate školovao je šestoro dece i zidao kuću. Imao je samo dva hektara zemlje, pa je od toga bila slaba vajda. Da bi uštedeo na materijalu, prizemlje je malo nisko, a ja zbog običaja i poštovanja prema roditelju, nisam hteo ništa da menjam, ali sam napisao upozorenje da neko ne razbije glavu - objašnjava domaćin.
PROPUTOVAO SFRJ
- Punih deset godina, menjao sam radna mesta, gradove i republike ondašnje SFRJ. Radio sam u Beogradu, Hrvatskoj, Sloveniji... Sve što sam zaradio odnele su žene i kafane, ali ne žalim. Lepo je to vreme bilo. Mogao sam mirno da zaspim pored puta, u parku ili u kući. Danas, pored puta ne smem od pasa, u parku od drogeraša, a u kući od ljute žene. Ostaje samo planina - objašnjava Vučko.
Vučko sa ponosom pokazuje lozu i kaže da je dugačka sto metara. U bašti leje luka, salate, paradajza i drugog povrća. Sve pod konac. Zemlja meka, nigde korova, a gospođa Jela ljubazna. Iza bašte voćnjak. Više od dvesta stabala raznog voća i uveden sistem „kap po kap“. U ekonomskom delu dvorišta ne oseća se uobičajeni miris. Posebno mesto zauzima vepar, kome je Vučko napravio bazen i tuš: „Ako ja mogu da uživam, može i on“.
A ponos celog domaćinstva je vidikovac na vrhu bora, dve stolice i sto. Vučko se vrlo vešto, uz grane bora penje do vrha. Vidikovac je u nivou Vučkove dvospratne kuće. Na laganom vetru ljulja se bor i sto zajedno sa njim.
- Ja spustim tacnu, a moja Jela, koja ne sme da se penje, stavi kafu, rakiju ili vino. Ja okrećem čekrk i sve to dođe do mene. Ovo sam napravio da bih mogao da posmatram okolinu. Dvorište je opkoljeno voćem, pa nemam dobar pregled. Zato se ja uveče popnem ovde i uživam - priča sa ponosom domaćin.
Na kraju domaćin pokazuje neobičnu česmu sa tri slavine. Iz jedne slavine teče hladna voda, a iz druge dve - rakija.
- Ovo je građevina pored puta, a iz nje na tri slavine, teče hladna voda i rakija, meka i ljuta - reče Vučko i natoči po jednu za srećan put. Seljak za merak!
