Izvor: Politika, 24.Jul.2012, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločin u Starom Gracku - Žetva bez roda
Je li bilo rešenja i ko ga je ponudio? Jeste, bilo je rešenja! Nije ga ponudio nijedan elitni političar, intelektualac, sociolog ili sistem – ponudila ga je Ljubica Živić, žena koja je izgubila dva sina U ranu zoru, na jučerašnji dan pre trinaest godina, krenuli su na žetvu mirni zemljoradnici iz sela Staro Gracko kod Lipljana. Što zbog straha i opšteg ratnog meteža, što zbog leta koje je malo kasnilo te 1999. godine, malo je kasnila i žetva pšenice. Ljubica Živić je ispratila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva sina, Rada i Jovicu. Mladi i vredni, zajedno sa svojim rođacima, otišli su u polje da nahrane sedmoro dece i svoje porodice.
Dragan Odalović je poslao sina Andriju i spremao se da mu pravi svadbu. Na nesreću, vrlo brzo je shvatio da je sve propalo, dok je tražeći sina i prijatelje, ne mareći za kišu metaka kojima su ih zasipali Albanci, naišao na prvog mrtvog i video gomilu pobijenih nedaleko odatle. Morao se povući da ne izginu ljudi koji su ga pratili, a ćutanje i nepravda ostali su da ga prate do danas iako su svi obećavali da će pronaći ubice.
„Pred svadbu je poginuo... Od izveštaja koji smo dobili prve godine do danas ništa ne znamo. Niko ništa neće da nam kaže”, priča Odalović.
Zbog nepostojanja pravde, kasnijih nastavljanja zločina i šikaniranja, Staro Gracko je pretvoreno u simbol, i to sa tri strane: srpske, albanske i međunarodne. Nevini seljaci brutalno pobijeni i masakrirani dok su radili za svoj hleb postali su deo opšteg mišljenja o žrtvi i novom identitetu trpljenja formiranom nakon sloma srpske vlasti i dolaska međunarodnih misija.
„Ubijeni su dok su sabirali žito za život, da bi prehranili svoje porodice. Oni su se uvrstili u red mnogih mučenika crkve Hristove”, poručio je posle parastosa episkop raško-prizrenski Teodosije. Parastos je ovde jedini i glavni događaj u godini. Ispred mermerne ploče sa imenima žetelaca i žrtava NATO napada okupe se meštani i gosti. Na mnogo puta minirano groblje ne ide se zbog straha, spomenici su većinom porušeni, a kapela ruinirana.
Albanci su Staro Gracko pretvorili u simbol zabrane srpskog prava na zemlju. Obrađivanje ogromnih površina zemlje koja se i danas, makar formalno i na papiru, nalazi u vlasništvu Srba, više nije bilo moguće. Zemlja posle pokolja nije obrađivana kao ranije, sve se pretvorilo u strah i čekanje beogradske socijalne pomoći – i tako do danas.
U jednoj akciji Unmik policije u susednom selu Veliki Alaš uhapšen je Malzum Bitići, i to tek 2007. godine. Njegova kuća je ličila na štab Oslobodilačke vojske Kosova, pušten je mesec dana kasnije zbog nedostatka dokaza. Međunarodna zajednica i njen glavni predstavnik, upravitelj pokrajine Bernar Kušner, ustanovili su princip „razumljive osvete jer su Albanci u prošlosti mnogo stradali i jer su rane sveže i bolne”.
Kad su opravdali masakr, sistemski planiran i organizovan, u nekim drugim situacijama i na drugim mestima sasvim dovoljan za uvođenje sankcija, intervencije, preispitivanje društva i legitimnosti njegovog vođstva, sve je kasnije bilo manji zločin i sve je postalo dozvoljeno i Albancima i međunarodnoj zajednici.
„U međuvremenu, između dve godišnjice, Euleksovi tužioci iz kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova i policijski istražitelji i dalje rade na tom slučaju kako bi prikupili neophodne dokaze. To je sve što za sada mogu reći o ovom slučaju”, izjavila je za „Politiku” portparol Euleksa Irina Gudeljević.
Pre sto godina kuće su ovde pravljene planski, ulice su bile prave i unapred određene, kompletno naselje usmereno je na jedan veliki jasno određeni centar na koji su građani izlazili kao na kakav trg. Odatle ih je i za dobro i za zlo pozivalo zvono, oglasilo se i pre trinaest godina da objavi najveće zlo i od tada više nikome ne javlja ništa.
Kako danas živi ovo selo? Ima li ikakve praktične brige i posla oko ovih ljudi? Zaslužuju li oni drugačiji i poseban tretman? Ne, sem ridanja i opšteg sažaljenja – ovde nije pronađeno rešenje. Je li bilo rešenja i ko ga je ponudio? Jeste bilo je rešenja! Nije ga ponudio nijedan elitni političar, intelektualac, sociolog ili sistem – ponudila ga je Ljubica Živić, žena koja je izgubila dva sina. Ponudila je, posle smrti njoj svega najbitnijeg, sedmoro svojih unučadi, i to ubicama njihovih roditelja. Nije napustila Staro Gracko, a zločinci su u komšiluku i sreću njene unuke. Mi to nismo razumeli, dali smo joj socijalnu pomoć i ponizili je. A ona je deceniju i više čekala, i još uvek čeka, da neko, tu u malom selu, pronađe rešenje za njene potomke, pre nego što odu ili se suoče sa zlom.
.............
Bez srpskih zvaničnika
Na njivama u selu Staro Gracko ubijeni su Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile, Novica i Momčilo Janićijević, Stanimir i Boško Đekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepšić.
Od zvaničnika iz Beograda niko nije došao na parastos, a predstavnici lokalnih vlasti iz Lipljana zatražili su da zločini počinjeni na Kosovu i Metohiji ne smeju ostati nekažnjeni.
Jedna patrola Policije Kosova i jedan džip turskog Kfora obezbeđivali su skup.
Živojin Rakočević
objavljeno: 24.07.2012.
