Izvor: Politika, 07.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatna slova rasuta svetom
Mnoštvu dragocenih knjiga, napisanih u manastirima oko Ovčar Banje tokom srednjeg veka, vremenom se izgubio svaki trag
Ovčar Banja – Manastir Uspenje, najmlađi od deset hramova u klisuri između Ovčara i Kablara, objavio je ovih dana spomenicu o svom postanju. Izdavač je sestrinstvo ove bogomolje, a autor knjige „Manastir Uspenje” je Zorica Zlatić-Ivković.
Manastir Uspenje je osnovan 2002, sredstvima priložnika iz Čačka Miloša Velimirovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko prazne crkve koju je 1940. godine sagradio vladika Nikolaj Velimirović.
S kraja 14. veka, tu je bila podignuta monaškakula stražara i zvonara u blizini manastira Jovanja, lavre pored Zapadne Morave, i u kuli skriptorija. Ovaj vidikovac je srušen 1939.
Dok su monasi u toj 30 metara visokoj utvrdi na visu, na bezbednoj daljini od Turaka, prepisivali jevanđelja, mineje i druge bogoslužbene knjige, lestvama se iz njihove štamparije silazilo u podrum u kome su tamnovali grešnici. Kula se još iz toga doba nazivala „Lestvica”upravo zbog tamnice kakvu opisuje i Jovan Lestvičnik u petoj pouci istoimenog dela, omiljenog među monasima.
– Za naša istraživanja dragoceni su rukopisi koji su nastali u pomenutoj pisarnici u kuli na jovanjskom bregu. Monah Teodosije ubeležio je na kraju knjige Panagirik da je pisana 1638. godine u podnožju planine Ovčara i Kablara, na reci Moravi, u nekoj prljavoj gradini, u velikoj steni zvanoj „Lestvica”. Godine 1774, crkvenjak Viktor, koji je rukodelisao knjigu Dela Svetog Jefrema Sirina, pominje manastir Jovana Krstitelja na reci Moravi i navodi, slično svom prethodniku, da se prepisivačkom delatnošću bavio pod nekom hudom, dakle gadnom ili rđavom kulom koja se zove „Lestvica” – kaže za „Politiku” autor knjige „Manastir Uspenje” Zorica Zlatić-Ivković.
Nažalost, od književnog blaga – a knjiga je i ovde kao i svuda u srednjem veku bila dragocenost – malo je šta ostalo današnjim pokolenjima. Knjige starostavne odavde su vekovima rasipane na sve strane sveta.
– Sagledavajući ono što je ovde nastalo, zapaža se da ne postoji znamenita svetska biblioteka ili srednjovekovna muzejska zbirka u kojoj nema srpskih rukopisa, ikona ili delova mobilijara. To rasuto blago daje za pravo onima koji, poput Zorice Zlatić-Ivković, tragaju za preostalim u nadi da će, možda, vremenom otkriti nešto nepoznato, dugo skrivano na prašnjavim manastirskim tavanima – rekla je direktor Narodnog muzeja u Čačku Delfina Rajić na predstavljanju knjige u Uspenju, u prisustvu vladike žičkog Hrizostoma.
O ispisanom i nestalom blagu iz Srpske svete gore oko Ovčar Banje svedoči i jedan rad Dragomira S. Popovića, negdašnjeg direktora čačanske Gimnazije, objavljen 1976. godine pod nazivom „Prepisivačka delatnost ovčarsko-kablarskih manastira”. Istraživač je zabeležio da je samo u manastiru Blagoveštenje, prema pouzdanim tragovima, od 1372. ispisano 12 knjiga. U Jovanju su, takođe van svake sumnje, kaluđeri od 1563. do 1774. napisali i iluminisali devet knjiga, a u Nikolju čak 17 crkvenih dela, i to sve između 1534. i 1711. godine. U Preobraženju su (1579. i kasnije) nastale četiri knjige, dok je u Vaznesenju 1570. godine prepisano jedno četvorojevanđelje. Samo nekoliko rukopisa se čuva u manastirskim riznicama u klisuri, a za ostale se ne zna gde su.
„Jedan deo vremenom je upropašćen a drugi je završio po inostranim bibliotekama, ili privatnim zbirkama. Gerhard Birkfelner kaže da je Bečka biblioteka otkupila od 1856. do 1858. od Vuka Karadžića 46 rukopisa, od kojih su 28 iz Srbije. Nećemo pogrešiti ako pretpostavimo da bar deo tih rukopisa potiče iz ovčarsko-kablarskih manastira, kao što je slučaj sa Blagoveštenjskim jevanđeljem. Tome treba dodati da je od Vukove ćerke kupljeno 18 rukopisa, a još 57 verovatno od Vuka. A Vuk, kako kaže Birkfelner, nije prodavao rukopise samo Beču, već i Berlinu, a naročito Rusiji”, navodi Dragomir Popović u svom radu.
U prilog rečenom, dodajmo da je Zorica Zlatić-Ivković u sklopu istraživanja za knjigu „Manastir Uspenje” od Bečke biblioteke dobila na uvid Blagoveštenjsko jevanđelje, napisano 1382. godine u manastiru iznad Ovčar Banje.
G. Otašević
[objavljeno: 08/10/2008]
