Izvor: RTS, 24.Jul.2013, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Životno osiguranje, šta je to?
U savremenom svetu ne može se bez životnog osiguranja, kažu stručnjaci. Zbog ekonomske krize i neredovnih primanja, za građane Srbije to je ipak veliki rizik. Samo četiri odsto građana ima polisu, a razlog za to je, pored malih primanja i neobaveštenost.
Životno osiguranje je najzastupljeniji oblik štednje u razvijenim zemljama. U Srbiji samo četiri odsto građana ima polisu, a razlog za to su mala primanja i neobaveštenost.
Pre potpisivanja ugovora o osiguranju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potrebno je dobro proceniti sopstvene finansijske mogućnosti i biti spreman na redovno plaćanje premije prve tri godine, da bi tek tada ostvarili bilo kakvo pravo iz ugovora. U uslovima ekonomske krize i neredovnih primanja, za građane Srbije to je ipak veliki rizik.
U savremenom svetu ne može se bez životnog osiguranja, preporuka je i ekonomista i osiguravajućih kuća.
"Životno osiguranje jeste neophodno s obzirom na to da smo promenili sistem u kojem živimo, to nije više socijalizam u kojem država sve obezbeđuje. Kapitalistički model primorava građane na nešto drugačije načine zaštite. Jedan od tih oblika jeste životno osiguranje", kaže urednica magazina Biznis Radojka Nikolić.
U osiguravajućim kućama ističu da ljudi nisu dovoljno svesni koliko ovakvo osiguranje može da znači. Kako kažu, treba imati u vidu dve stvari - štednu komponentu i zaštitu.
"Mi danas već treba da radimo na tome da osvestimo ljude da razmišljamo zajedno o tome kako možemo da rešimo penzionu problematiku da ne zavisimo u potpunosti od države", kaže generalni direktor Grave osiguranja Kristof Cetl.
Postoji više vrsta životnog osiguranja, a osiguranik bira onu koja mu najviše odgovara, kao i visinu iznosa godišnje premije koju želi da plaća. Što je osoba mlađa, to je i osigurana suma viša.
Primera radi, ako je muškarac sa 35 godina života potpisao ugovor o osiguranju na 20 godina, uz plaćanje od 500 evra godišnje, zagarantovana osigurana suma je 11.831,00 evra koja se dobija po isteku ugovora i u slučaju smrti u toku osiguranja, na šta se dodaje i takozvana pripisana dobit.
Visina dobiti zavisi kako od poslovnih rezultata osiguravajuće kuće, tako i od dužine perioda osiguranja.
U slučaju smrti osiguranika usled nezgode, pojedine osiguravajuće kuće isplaćuju i dvostruki iznos ugovorene osigurane sume sa dobiti do tog trenutka.
Kako Kristofer Cetl kaže, u zavisnosti od zanimanja, od hobija, od rizika bukvalno, povećanje može da bude neznatno sa 10, 15, maksimalno 20 evra na godišnjem nivou, a u zavisnosti od pokrića.
"Ako pričamo o osiguranju života, verovatno ne može da bude toliko skupo, a ako pričamo o siguranju posledica nesrećnog slučaja, što rizičnija zanimnja znači da to može da bude veći doplatak, veća premija", objašnjava Cetl.
Stručnjaci savetuju da je za afirmaciju životnog osiguranja u Srbiji neophodna edukacija građana i pomoć države.
"Neka vrsta poreskih oslobođenja i edukacije čak od strane države je neophodna da bi naši ljudi shvatili da neke druge zaštite nema, nego da sami moraju da se zaštite od nekih nepogodnosti u životu", kaže urednica magazina Biznis Radojka Nikolić.
Srbija je na samom začelju u regionu sa 13 evra premije životnog osiguranja po stanovniku. To je neuporedivo niže od prosečne premije u Evropi od preko 1000 evra po stanovniku.
