Izvor: B92, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Životna sredina za Evropu"
Beograd -- Akcijom "Biciklom za zaštitu životne sredine" u Beogradu počela ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu".
Akciju vožnje bicikala ispred Centra Sava predvodio je ministar u Vladi Srbije za zaštitu životne sredine Saša Dragin, a pridružili su mu se i ministri učesnici konferencije i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.
Konferenciju je otvorio predsednik Srbije Boris Tadić, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjavio da je konferencija jedan od najvažnijih događaja u Srbiji posle demokratskih promena 2000.
Tadić je dodao da pitanja životne sredine treba tretirati kao pitanja najviše kategorije "jer je poštovanje prirode poštovanje nas samih".
I ministar zaštite životne sredine Srbije Saša Dragin obratio se prisutnima na Šestoj ministarskoj konferenciji rekavši da stanje životne sredine u najvećoj meri zavisi od sistema praćenja i procene, ali i od dobrog zakonskog okvira i međunarodne saradnje.
Delegati su tokom prepodnevne plenarne sesije konstatovali značajan napredak u razvoju sistema praćenja i procene stanja životne sredine i istakli važnost obrazovanja u tom procesu, kao i potpisivanja multilateralnih sporazuma u oblasti zaštite životne sredine.
Šesta ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu" održava se u Beogradu od 10. do 12. oktobra, uz prisustvo oko 3.000 gostiju, predstavnika 56 državnih delegacija, nekoliko stotina međunarodnih i domaćih nevladinih organizacija i više od 100 domaćih i stranih novinara, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije.
Uvodna izlaganja na konferenciji su, kako je saopšteno, pored srpskog predsednika Borisa Tadića, domaćina skupa, i ministra Saše Dragina, imali i ministar zaštite životne sredine Ukrajine Vasil Džarti, izvršni sekretar ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu Marek Belka i izvršni direktor Programa za zaštitu životne sredine UN Akim Štajner.
Izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu Žaklin Mek Glejd predstavila je četvrti panevropski izveštaj o stanju životne sredine, prema kojem je jedno od rešenja sadašnjih problema u toj oblasti bolji sistem informisanja i praćenja, odnosno popunjavanje postojećih praznina u informacijama i uvođenje predmeta zaštita životne sredine u školske programe.
Četvrti panevropski izveštaj je fokusiran na pitanja uticaja životne sredine na zdravlje ljudi, zagađenje vazduha i mora, biodiverzitet, klimatske promene, i posebno, globalno zagrevanje.
Glavni zaključak tog izveštaja je da sadašnje stanje u oblasti životne sredine može biti promenjeno samo ako svi promenimo loše navike u svakodnevnom životu.
U diskusiji na plenarnoj sesiji o stanju životne sredine učestvovali su i visoki zvaničnici ministarstava životne sredine Moldavije, Estonije, Poljske, Makedonije, Španije, Hrvatske i drugi gosti i delegati konferencije.
Dragin: Konferencija ima veliki značaj
Ministar u Vladi Srbije za zaštitu životne sredine Saša Dragin rekao je juče da konferencija daje Srbiji mogućnost da vrati lidersku poziciju u oblasti ekologije, koju je izgubila tokom 90-ih godina.
"Konferencija ima veliki značaj za našu naučnu javnost jer će jedan od dokumenata prve kategorije koji bude izašao sa konferencije biti odluka o osnivanju regionalnog centra za praćenje klimatskih promena", kaže Dragin.
On je rekao da konferencija ima i veliki ekonomski značaj i za turizam Srbije jer su svi kapaciteti u beogradskim hotelima zauzeti u narednih nedelju dana.
"S druge strane, omugućava nam da kroz kontakte sa evropskim i ostalim ministrima uspostavimo dobru saradnju koja će rezultirati i pokretanjem nekih projekata za koje ćemo tražiti sredstva iz evropskih i drugih fondova. Pored toga, nadamo se da će konferencija doprineti povećanju ugleda naše zemlje u svetu", rekao je Dragin.
Srbija je nedavno ratifikovala Protokol iz Kjota, a Skupština je juče završila razmatranje predloga za ratifikaciju pet konvencija iz oblasti ekologije.
Virtuelni centar za praćenje klimatskih promena
Beogradska inicijativa pokrenula je na konferenciji ideju o osnivanju virtuelnog centra za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi i Srbiji.
Kako se navodi u saopštenju, inicijativa je pokrenuta zbog potrebe oštrijeg reagovanja na nivou vlada zemalja jugoistočne Evrope na sve oštrije klimatske promene, koje taj evropski region posebno ugrožavaju.
Srbija, prema podacima međunarodnih organizacija u oblasti ekologije, spada u zemlje u kojima se nastavlja trend visokih vazdušnih temperatura i isparavanja.
Prema tim izvorima, u Srbiji se u narednim periodima može očekivati smanjenje broja dana pod snegom i globalno smanjenje širine snežnog prekrivača, ali i padavina u toplim periodima godine.
Osnovni zadatak centra za praćenje efekata i razumevanje klimatskih promena, koji bi bio osnovan u Beogradu, bio bi da u saradnji s zemljama regiona izradi okvirni akcioni plan za klimatske promene u jugoistočnoj Evropi.
"Dobar nivo kvaliteta životne sredine u regionu"
Visok kvalitet životne sredine u regionu jugoistočne Evrope predstavlja njegovu komparativnu prednost u odnosu na ostatak kontinenta i značajnu vrednost za njegov razvoj, izjavio je danas stalni predstavnik Programa Ujedninjenih nacija za razvoj u Crnoj Gori Garet Tankosić Keli.
Predstavljajući izveštaj "Politika životne sredine u jugoistočnoj Evropi", na konferenciji Životna sredina za Evropu, on je istakao da je važno da zemlje regiona ne vezuju ekonomski oporavak i rast za intenzivno korišćenje prirodnih resursa i ne grade konkurentnu prednost na bazi jeftine radne snage i eksploatacije resursa.
Tankosić Keli je ukazao da su najveći izazovi u regionu na putu uspostavljanja održivog razvoja ostaci iz prošlosti u vidu ekoloških i industrijskih "crnih tačaka" i energetski intenzivne, stare industrijske strukture.
Prema njegovim rečima, budući izazovi vezani su i za jaz između donošenja i primene propisa iz oblasti zastite životne sredine, stvoren zbog nedostatka finansijskih i ljudskih resursa.
On je napomenuo i da se za zaštitu životne sredine u regionu izdvaja samo od 0,2 do 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je nedovoljno.
