Izvor: B92, 25.Maj.2011, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u novosadskom Bangladešu
Novi Sad -- Skoro svaki stanovnik novosadskog naselja Bangladeš živi od onoga što pronađe u kontejneru, od 263 žitelja je samo šestoro zaposleno.
Pre nego što su pronašli posao, i oni su se na deponijama hranili, jer, kako kažu, tamo ima svega - od hleba i povrća pa do mesa.
Odlazak "na kantu", kako stanovnici Bangladeša nazivaju kopanje po kontejnerima, za mnoge je jedini posao koji imaju. Iako nerado pristaju da kamera to i snimi, priznaju da veliki broj njih preživljava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od sekundarnih sirovina sa novosadskih deponija.
Jedan od retkih zaposlenih, Đula Farkaš, kaže da ga je posao portira spasio svakodnevnog traganja za hranom.
"Za prodaju sam sakupljao flaše, papir, sve sekundarne sirovine sam prodavao, a što sam prehranjivao porodicu, nalazio sam krompir meso, kupus, šargarepe, zelena salata... Sve što je bilo dobro, ja sam skupljao", kaže on.
U ovom naselju, koje se nalazi u predgrađu Novog Sada, živi 263 stanovnika, dok je samo šestoro zaposleno. Dorika i Elizabeta već godinu dana rade u Svratištu za decu ulice. Pre toga su se njihove porodice oblačile, ali i hranile od popularnog, kako kažu, "čarakanja".
"Neki su ljudi prijatniji od drugih, nisu bacali u kontejnere nego su rekli, stanite gospođo, imam nešto da vam dam. Kad ono donese dole ispred zgrade nešto, vidi se da je friško, ili zamrznuto, mi smo to uzimali", navodi Dorika Farkaš.
"Živela sam kao i svi ljudi, od kanti, od gvožđa, od flaša, od papira, sakupljala deci garderobu sa kante ili nosila pa preprodavala da bi kupila hranu za decu. Ako sam ja živela od kanti i mučila se, što mora i moje dete", kaže Elizabeta Plavci.
Deponije se u ovom naselju nalaze na svakom koraku, i prioritet je to očistiti, kažu u gradskoj upravi. Stanovnicima Bangladeša su omogućeni elementarni uslovi za život, u vidu struje i vode, dok imaju opciju i kada je u pitanju ishrana.
"Oni znaju svoja prava, oni mogu da se jave i postanu korisnici Narodnih kuhinja. Međutim, niko od njih ne koristi tu uslugu, mi njih ne možemo prisiliti ako ne žele to da koriste", kaže Vera Grkavac, načelnica Uprave za socijalnu i dečiju zaštitu.
Oko 30 odsto stanovnika Bangladeša nema lična dokumenta, pa samim tim i nikakva prava. Iako svakako žive i hrane se na kontejnerima, kažu da drugi građani nemaju razumevanja za njihov način života, pa su često žrtve nasilja.
.jpg)
