Izvor: Blic, 09.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u napuštenoj vodenici
TRGOVIŠTE - Zora (42) i Dobrivoje Stojičević (47) iz Donjeg Stajevca kod Trgovišta bogati su decom, izrodili su ih devetoro, ali su siromašni u novcu i drugim potrepštinama. Stojičevići ne odbijaju nijedan posao, svi rade kako bi obezbedili koru hleba. Nikada svi nisu na broju jer su sinovi nadničari. Najsiromašnija i najbrojnija porodica na ovim prostorima od države ne prima ni dinara.
Za Dobrivoja i Zoru Stojičević vreme kao da je odavno stalo, jer sa sinovima Igorom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (23), Mališom (22), Momirom (21), Miroslavom (15), Srđanom (13) i Ivanom (6) i ćerkama Danijelom (11) i Ivanom (6) u 21. veku žive u napuštenoj vodenici! Skučene stambene kvadrate u vodenici koriste i Igorova supruga Aleksandra (15) i njihova četvoromesečna beba Eksenija. Svakodnevni porodični žagor doskoro je upotpunjavala i Suzana, koja je umrla u 15. godini.
Stojičevići su zasigurno najbrojnija, ali i najsiromašnija porodica na južnosrbijanskim prostorima. Vodenica je podalje od sela, u planini. U pitomini u dolini Pčinje, koja okružuje seoce Donji Stajevac, proleće stiže u julu, pa su džemper, jakna i druga debela odeća obavezni sve do jeseni.
- Napuštenu vodenicu svojevremeno smo dobili od moje bivše firme „Radost". Al’ rados’ bidna žalos’, firma ode na doboš, a ja ostado’ bez rabotu. Preduzeće u kojem sam radio bavilo se sakupljanjem i utovarom ogrevnog drveta. Radni vek započeo sam u rudarskim oknima u Aleksincu i u Krivoj Feji, zarađivao sam hleb od osam kora. Vratio sam se i radio u „Pčinji" u Trgovištu, ali je i ona propala. Ista sudbina zadesila je „Radost", na moju žalos’ - nevoljno priča Dobrivoje.
Vodenica ima oveću odaju, u kojoj centralno mesto zauzima vodenični kamen, ali ga više nema, pa je rupa zatrpana kamenjem i prekrivena limom. Stojičevići koriste i dograđeni hodnik, u koji ukućani ulaze kroz vrata sklepana od ukrštenih letvi. Na zemljanom podu, ispod prozora sa debelim najlonom, starinski krevet, rezervisan za supružnike Zoru i Dobrivoja. U uglu trošne prizemljuše limena peć, tri rasklimatana kreveta, sto i nekoliko stolica. Umesto ormara za iznošenu garderobu, koristi se nekoliko eksera zakucanih s unutrašnje strane vrata. Zidovi crni od čađi, razljuskani, bez tragova kreča. Rupe na zidovima na više mesta zakrpljene blatom i slamom.
Zorica, koja je u „Simpovoj" fabrici tepiha u Donjem Stajevcu radila do 1989. i kao tehnološki višak ostala bez posla, u vodenici je bez pomoći babice i ginekologa rodila Suzanu, a osim Mališe i Igora, i ostalu nejač.
Dobrivoje kaže da je država procenila da imaju mnogo dece, pa zato ne primaju dečji dodatak. Imali su pravo na prva tri deteta, ali nisu odmah reagovali, a deca u međuvremenu porasla. Na maloj okućnici gaje povrće i voće da prežive.
Porodicu Stojičević često obilazi koordinator NVO „Životna pomoć" Ljubinka - Buba Milovanović, koja im donosi odeću, obuću, hranu, higijenska sredstva i druge potrepštine.
Donatori grade kuću
Nevladina organizacija „Životna pomoć" iz Vranja pokrenula je akciju za prikupljanje sredstava za izgradnju kuće višečlanoj siromašnoj porodici Dobrivoja Stojičevića.
Prema rečima Ljubinke Milovanović, jedan privatnik iz Novog Sada izdvojio je 240.000 dinara za kupovinu građevinskog materijala za izgradnju kuće u Donjem Stajevcu. Pomoć u novcu i materijalu najavilo je još nekoliko donatora. Lokalna samouprava u Trgovištu obavezala se da će za Stojičevićeve obezbediti besplatan plac za kuću.
