Izvor: Blic, 31.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u blindiranim stanovima
DEČANI - Stecište i utočište pravoslavlja u srcu Metohijske kotline, poznatije po raritetu svetske verske i kulturne baštine - manastiru Visoki Dečani, ovaj gradić sve više postaje bastion kriminalaca, švercera droge, belog roblja i doseljenika sa one strane granice, uporište fisovskog klana Haradinaj, mesto u kome se kreira politika čišćenja Kosova i Metohije od Srba.
Od oko 700 srpskih domaći'nstava koliko ih je u samom gradu živelo do ulaska misije UN 1999. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Dečanima danas u dva blindirana stana živi osam povratnika - prethodnica, kako najavljuju, masovnijeg organizovanog povratka jer je individualni povratak, kako kažu, kockanje sa životom.
Uprkos strahu, svesni da postaju žive mete Albanaca, četiri Srpkinje i četvorica nosilaca domaćinstava smogli su snage da svojim primerom pokažu da se „Srbi nisu odrekli Stefanove zadužbine" da će Dečanski metoh ponovo sejati srpska ruka dok sa manastira odzvanjaju pravoslavna zvona umesto zvona vizantijskog porekla.
- Želja i zebnja su jače od bilo kog straha. Vratila sam se, obišla očevinu u Juniku i svoj stan u gradu. Laknulo mi je. U stanu sam zatekla „strance" koji ne govore jezikom naših dojučerašnjih komšija, a na očevini od nekih 17 hektara komšije kojima ne smeta da žito seju i krompir sade na srpskoj njivi - priče Vida Vukanić kojoj se posle devet godina neprospavanih noći ostvarila želja da ponovo kroči na očevinu.
- Kamena na kamenu više nema. Sve su razidali i poneli. Šljivici i vočnjaci posečeni, međe ispremeštane. Izvršili podelu kao da im je od oca ostalo - govori Vidosava odlučna, kako kaže, da tuđinu s one strane granice ne da da se širi i rodi tu nadomak Visokih Dečana. - Vratila sam se. Otići ću jedino mrtva - poruči ona, čvrsto stežući u maramici grumen zemlje pokupljene sa zgarišta kuće u Juniku.
Uplašeni, svesni opasnosti koja im neprestano preti, povratnici najpre ne žele da im se imena objavljuju, a posebno fotografije, jer Albanci pomno prate svaki njihov korak. Ipak, posle dužeg ubeđivanja, Miomirka Stešević počinje priču.
- Čega da se plašim. Sve sam izgubila izuzev živih glava dvoje dece i supruga. Ovde u Dečanima ispada da ne smem, u Srbiji nemam ništa, a u Crnu Goru ne mogu. Odlučila sam da se vratim. Deset dana sam tu, ali u grad nisam kročila ako ne računam to što kolima UNHCR-a odem do prodavnice da kupim hleb. Jednostavno, ovo je život zatvorenika kome su na usta namakli brnjušku, a uši začepili da ne čuješ, da ne zboriš jer je to jedini garant da ćeš ostati živ - kaže ona i dodaje da je bila u stanu i da je u njemu zatekla pridošlice iz Albanije.
- Neće da se isele. Ucenjuju i kažu - evo ti za stan od 75 kvadrata 20.000 evra, a uz to, morala bih da na dan sklapanja ugovora dam 10.000 posredniku koji mi je pomogao da oslobodim stan - priča ona uz ocenu da u Dečanima vlada zakon podzemlja u kome uveliko sudeluju predstavnici međunarodnih organizacija. Ako nije tačno, zašto „Habitatova" kancelarija iz Podgorice devet godina nije prosledila moj zahtev za oslobađanjem stana - pita ona uz ocenu: - Sve je to dogovor Albanaca i stranaca da se Dečani očiste od Srba.
Milanka Popović, prva povratnica u Dečane, tvrdi da jeste opasano ali da „moraš smoći snage da prevladaš strah".
- Ja izlazim do opštine i nazad. Obiđem raskrsnice, preskočim put i ćuteći vratim živu glavu.
A Ranko Guberinić dodaje da je zatvorio oči jer grad nije prepoznao niti je u njemu sreo bivše poznanike.
- Srbi su oterani, a Albanci starosedeoci se povlače pred najezdom divljaka - kaže Guberinić ogorčen što s povratnicima u Dečane nije došao neko iz Vlade Srbije iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju da im pomogne u odbrani srpskog metoha.
Na sopstvenoj koži dobrodošlicu Albanaca iskusio je bivši šef računovodstva Narodne apoteke iz Dečana Božidar Tomić kome su Albanci priredili tipičnu sačekušu.
- Krenuh pešaka da obiđem plac na kome su komšije već sazidale poslovni prostor kad iz kafane izlete mladić. Šamar po šamara i pesnica u stomak. Srećom, imalo je ljudi koji su me poznavali. Spasili su me. Hvala im - kaže Boža koji je u poodmaklim sedamdesetim godinama odlučio da se skrasi u Dečanima, gde mu počiva supruga Miroslava.
Povratnike u Dečane boli ćutanje mirovnjaka. Srpska imovina je razidana, spaljena i podeljena. A kako i ne bi kad su Albanci u potrazi za bogatstvom njive, vinograda i voćnjaka, do 1999. ar zemlje plaćali basnoslovnih, sto hiljada maraka. Danas s ciljem progona srpstva, ar plaćaju od dve do pet hiljada evra i uz to uništavaju dokumentaciju o vlasništvu, računajući, kako zaključi Tomić, da će silom uz aminovanje moćnika sa Zapada Dečanski metoh pretvoriti u uporište Albanaca. O tome možda najbolje svedoče reči koordinatora za povratka u opštinu Dečani Nezira Baljaja, koji kaže da „neće da govori za srpske medije, jer ako nešto kaže, to može da nas košta".
.jpg)
