Izvor: B92, 31.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život se vraća na jezero Palić
Palić -- Sanacija zahađenja Palića finansirana je zajmom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i donatorskim fodovima.
Kada hotelijer Miloš Ivanović baci pogled na obale Jezera Palić u blizini granice Srbije sa Mađarskom, očigledno je da ne vidi ono što tamo postoji, već pre ono što bi moglo tamo da bude."Jezero Palić nekad je bilo jedno od najjačih turističkih destinacija u Austrougarskoj," kaže Ivanović, menadžer sto godina starog "Elit Palić", jednog od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << niza hotela u stilu "art nouveau", po kojima je oblast poznata.
"U kontaktu smo sa ogromnim brojem ljudi koji čekaju da investiraju u različite sadržaje kao što je recimo rekreativni centar na vodi. Ali čekaju da se prvo sredi jezero," kaže Ivanović.
Sređivanje jezera, odnosno pre svega otpadnih voda i blata koji se u jezero slivaju iz obližnjeg grada Subotice, cilj je kompleksnog projekta koji finansiraju donatori i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), kako bi kvalitet vode jezera Palić dostigao standarde Evropske unije. Opštini Subotica, Evropske banka za rekonstrukciju i razvoj obezbedila je zajam, a Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) donaciju od dva miliona evra kako bi se poboljšao sistem otpadnih voda. U poboljšanje ulazi i novi kapacitet zahvaljujući kojem je moguće iz sveže vode odstraniti fosfor i nitrogen koji trenutno otiču u Palićko jezero. U velikoj količini ove dve hemikalije stvaraju 'eutrofikaciju' jezera: stimulišu rast algi koje troše kiseonik iz vode zbog čega odumiru ribe.
Gotovo mrtvo jezero
"U sred jula videćete na hiljade ljudi koji šetaju duž jezera, ali samo desetak ulazi u vodu," kaže Ivanović. "Nikada nisam imao gosta koji se kupao u jezeru."
Moguće da je voda bezbedna za kupanje, ali je odbojna zbog svoje mastiljavo zelene boje; po toplom vremenu jezero smrdi, a ponekad mrtve ribe plutaju po površini. "Gosti su nam razočarani kvalitetom vode u jezeru," kaže Ivanović dok trlja nos. "Biznis bi procvetao ovde kada bi očistili jezero."
"Kvalitet vode opada svakog dana, tako da smo morali da reagujemo", kaže gradonačelnik Subotice Geza Kučera. Čišćenjem jezera građani Subotice imaće veću rekreativnu ponudu, a i turistima će jezero postati zanimljivija destinacija.
Posledica loših vremena
Javni servisi u regionu su s krahom socijalizma postajali sve lošiji. Raspad Jugoslavije 1992. i ratovi koji su usledili, kao i loše upravljanje međunarodno izolovanog Miloševićevog režima, još više su srozali efikasnost javnih servisa.
"Davne 1991. opština je za održavanje jezera i čišćenje grada trošila protivvrednost od današnjih 12 miliona evra," kaže gradonačelnik Kučera. Ali u godinama koje su usledile pod Miloševićevim režimom, prihodi od svih poreza i drugih nameta počeli su da se slivaju u centralnu vladu koja ih je onda redistribuirala. Kad bi opština dala više novca nego što je planirano, taj višak nikad nije dobijala nazad.
"Tako smo 1999. imali samo 2.5 miliona evra za održavanje i čišćenje. Od 2000. na ovamo počela je decentralizacija i danas opština ima na šta da se osloni. Sada na te servise izdvajamo oko 6 miliona eura," kaže gradonačelnik Kučera.
Iako tarifiranje vode još uvek nije na nivou da bi moglo da se obezbediti održivo finansiranje, računi za vodu u Subotici su udvostručeni od Miloševićevog perioda. Osim toga, naplativost je dramatično povećana, i sada oko 90 odsto klijenata plaća račune za vodu. Kučera kaže da su građani gunđali zbog povećanih računa ali da su ih na kraju prihvatili delom i zato što su usluge poboljšane: na primer, pritisak vode je udvostručen zahvaljujući novim investicijama.
Težak posao još nije završen, kaže gradonačelnik vajkajući se: "Shodno sporazumu sa EBRD o novom zajmu moraćemo da još jednom podignemo tarifiranje, i to za 23 odsto. To neće biti lako, ali bez realnih cena nemoguće je uzimati zajmove za poboljšanje usluga jer onda ne možete da otplatite dugove."
Visoki standardi se isplate
Kada je Milošević došao na vlast, Ivanović je napustio Srbiju i otišao u Južnu Afriku, a kući se vratio kad je režim pao. Sada je oduševljen što EBRD i EU finansiraju čišćenje jezera. "Osamdeset odsto hotelskih prihoda vezani su za poslovna putovanja, u glavnom za konferencije koje se ovde održavaju. Jezero je na drugom mestu. A mi to hoćemo da promenimo. Palić bi mogao da postane najjači centar za konferencije u južnoj Evropi. Ali sada je sve u zastoju zbog tih ekoloških problema."
Gradonačelnik smatra da će takve investicije u infrastrukturu imati uticaj koji znatno prevazilazi izgradnju turističke industrije. "Subotica je jedan od skupljih gradova u Srbiji, ali ima najbolju infrastrukturu. Ubeđen sam da će to privući industriju i nove stanovnike Subotice, kao što će atraktivnost Palićkog jezera biti mesto njihove rekreacije."
Tekst i fotografije preuzete sa sajta EBRD-a.
