Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život sa pola očeve jetre
Desetogodišnji dečak B. M. iz okoline Niša kome je na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu uspešno presađen deo očeve jetre za sada je dobro, oporavak protiče bez komplikacija, a od teške operacije oporavlja se i mališanov otac koji je sinu podario režanj svoje jetre. Ovo je sinoć na konferenciji za novinare u ime multidisciplinarnog tima, koji broji više od 20 lekara, saopštio profesor dr Božina Radević, koordinator ovog izuzetno složenog medicinskog zahvata i poduhvata. Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je prva transplantacija jetre obavljena na dečjoj klinici. U amfiteatru u kojem su se sastajali gotovo svake večeri prethodne dve nedelje lekari su sinoć sa novinarima podelili radost zbog uspeha, ali i ponos što su kao tim izveli ovaj jedinstveni poduhvat.
Priča koja je u jednom trenutku izgledala da će imati tragičan kraj ipak je u javnost stigla sa srećnim završetkom. Pre petnaestak dana dete je na Dečju kliniku u Tiršovu stiglo u izuzetno teškom stanju, a bolest je, po rečima roditelja, nastupila iz punog zdravlja. Doktor Radević je ispričao kako su bile poremećene i funkcije jetre i svih ostalih organa i kako je u tom haosu bilo prvo najvažnije postaviti dobru dijagnozu. Hronično metaboličko oboljenje i ciroza jetre bilo je takvo da se, kako je rekao dr Radević, mogla očekivati skora smrt. Naši lekari sa Dečje klinike, ali i svih ostalih ustanova koje su imale iskustvo u transplantaciji, pokazali su veliki entuzijazam i znanje: stanje dečaka je stabilizovano dovoljno da podnese transplantaciju. Lekari su ispričali kako ni ocu nije bilo lako: trebalo je doneti odluku da da pola svoje jetre jednom sinu, a ima još dvoje dece i ženu koja ne radi. Doktor Radević je objasnio da je kod oca takođe urađena vrlo teška i zahtevna operacija tako da se izbegne invalidnost i čak smrt, a sve zahvaljujući dobrim snimcima na multislajs skeneru za koje je zaslužna profesorka dr Anđa Jašović i snimak magnet holangiografije koju je uradila dr Gordana Lilić, koje su uočile anatomske karakteristike i anomalije, uprkos kojima je operacija uspešno izvedena, a otac se za sada dobro oporavlja. Sama operacija je inače trajala 12 i po časova, a dete je tokom ove intervencije primilo čak 108 jedinica plazme dobrovoljnih davalaca krvi, tako da i oni zaslužuju velike pohvale.
Profesor dr Zoran Krstić, hirurg i direktor klinike, naglasio je da transplantacija jetre u inostranstvu košta 150.000 evra, a ovakva intervencija sa živog davaoca, uzimanjem jednog režnja jetre je još skuplja – košta 180.000 evra i predstavlja vrh transplantacione hirurgije. Međutim, nigde u svetu uzimanje sa živog davaoca nije i ne može da bude zamena za uzimanje jetre sa kadavera, osobe u stanju moždane smrti, pa je dr Krstić još jednom poručio da transplantaciona hirurgija ne može da postoji bez pomoći medija i široke pažnje i podrške javnosti u zaveštanju organa.
Doktor Radević uradio je do sada ukupno 20 transplantacija jetre od kojih su četiri tkiva dobijena od živih davalaca. Sa živog davaoca dovoljno je da postoji podudarnost krvnih grupa, ali i veličina jetre, jer se ne sme presaditi ni manji ni veći deo od onog koji je potreban. Ako je jetra zdrava, ona će se kod davaoca uspešno regenerisati, a kod deteta će graft, odnosno presađeni deo, normalno rasti. Ovo se, ipak, u svetu radi mnogo ređe, gotovo isključivo u transplantaciji jetre kod dece i to u zemljama gde iz verskih ili nekih drugih razloga ne postoji razvijen program transplantacija.
Poslednji uspešni poduhvat na Dečjoj klinici, po rečima ovog istinski velikog humaniste, hirurga i stručnjaka, predstavlja još jedan dokaz da se u Beogradu mogu odlično raditi transplantacije jetre. Imamo odlične stručnjake da dijagnostikuju ko je kandidat za uspešnu transplantaciju, imamo opremu, znamo proceduru, još samo da podignemo svest naših građana o važnosti zaveštanja organa, jer to je za nekoga jedina šansa da živi. Mnogi danas umiru na listama čekanja za jetru ili za drugi organ.
Ovom jedinstvenom poduhvatu doprineli su lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i doktori iz KCS-a.
[objavljeno: ]
.jpg)
