Izvor: B92, 28.Okt.2011, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život porodica poginulih policajaca
Beograd -- U proteklih 7 godina, 6 policajaca je poginulo na dužnosti, uglavnom u oružanim obračunima. Do sada je kažnjen samo jedan ubica, ali presuda nije pravosnažna.
Naime, kažnjen je samo ubica Vladimira Grandića, koji je osuđen na 20 godina zatvora, ali presuda još nije pravosnažna.
Pored toga što se porodice žale na blage kazne za ubice policajaca, neke od njih kažu da im je policija i te kako pomogla nakon gubitka najmilijih.
Kao primer se može >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uzeti porodica policajca Aleksandra Rkmana, koji je izbegao iz Hrvatske, a poginuo je u naizgled rutinskoj akciji interventne policije. Metak ga je pogodio nekoliko milimetara iznad pancira, a preminuo je na putu do bolnice. Od tada su prošla tri meseca.
Njegova majka Božana Rkman kaže da se prordica još nije oporavila od tog gubitka.
"Nismo u potpunosti stali na noge, teško nam je bilo, onaj šok i sve to, sada je još uvek teško i biće celog života. Mene psihijatar ubeđuje da će vremenom biti lakše. Ja sumnjam u to, mlad je bio i faliće mi do kraja života", kazala je ona.
Iako zakonski nisu imali pravo na finansijsku pomoć, Rkmanovi roditelji su od policije dobili 315.000 dinara, a od grada Zrenjanina 150.000, dok im je obećan i građevinski materijal preko Komeserijata za izbeglice. Takođe, otac stradalog policajca, Jovan Rkman, bi uskoro trebalo da bude zaposlen u Vatrogasnoj brigadi.
"Nama još to nije dovoljno da rešimo svoj stambeni prostor jer je ovo jako stara kuća, ali dobro, mi smo zadovoljni. To nije nadoknada za naše dete, ali mi smo tražili pomoć i oni su nam izašli u susret", kaže Božana Rkman.
"Ja sam hteo da pređem tamo, ima beneficije, a ja imam malo staža, pa da nakupim. Obećali su, papiri se sređuju, trebalo bi najkasnije za mesec dana da pređen i tamo radim. A sad dalje, videćemo", dodaje Jovan Rkman.
Odlikovanja i medalje za hrabrost nisu uteha ni za porodicu Grandić. Vladimir Grandić poginuo je aprila 2009. pošto mu je jedan od pljačkaša zlatare pucao u grudi.
Njegov brat Miloš bio je nezaposlen i želeo je da i on postane policajac. Međutim, kao pomoć porodici, zaposlen je u Javnom komunalnom preduzeću "Lisje". Tačnije, na groblju.
"Mnogo, mnogo teško je bilo. Ne što se tiče posla. Posao kao posao fizički nije bio težak, više je psihički bio težak. Jednostavno zato što smo brat i ja bili vezani, to su svi znali. Nisam mogao da se pomirim sa tim da ga nema. Jednostavno, na meni je bilo da te dve i po godine budem kod njega", kaže Miloš Grandić.
Ipak, u martu ove godine, Miloš je s groblja prebačen na upravne poslove policijske stanice u Beočinu. Nada se da će i on uskoro obući uniformu, poput brata i oca, koji je takođe poginuo na zadatku, u 31. godini, baš kao i Vladimir.
Podršku porodici su pružile i Vladimirove kolege iz Novog Sada, tako što su svakog meseca, godinu dana, odricale 2 odsto od plate.
"Što se tiče policije, jako su nam pomogli, vratili su bratov kredit. Pomogli su nam ne samo finansijski, meni i majci, šta god da nam je trebalo, u pola noći, bili su tu za nas. I policajci i Ministarstvo unutrašnjih poslova", dodaje Miloš Grandić.
Ubica Aleksandra Rkmana je takođe stradao u okršaju, dok je Danijel Tomić, čovek koji je pucao u Vladimira Grandića osuđen na 20 godina zatvora, a ostalim pljačkašima su izrečene znatno manje kazne. Porodica nije zadovoljna presudom jer, kako kažu, zbog blage kaznene politike policajci, radeći svoj posao, sve češće gube živote.
