Izvor: B92, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život od starog papira
Beograd -- Na hiljade Roma živi samo od sakupljanja starog papira, na dnu su socijalne lestvice zbog niske otkupne cene papira.
Četvoročlana romska porodica celodnevnim radom može da sakupi do 300 kilograma odbačenog papira i tako zaradi svega nešto više od 1.000 dinara. Otkupljivači tog materijala tvrde da se cena redovno koriguje i da prati kretanja na tržištu.
Glavna delatnost među romskom populacijom je sakupljanje sekundarnih sirovina, a to su flaše, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << plastika, bakar, aluminijum, ali najviše papir i karton. Stari papir se na osnovu kvaliteta uopšteno klasifikuje u nekoliko grupa, od čistog belog, pa do otpadaka od natron-papira i starog talasastog kartona, kog je najviše i koji Romi uglavnom sakupljaju. Taj papir ima najnižu cenu i zato Romi mogu da zarade samo za najosnovije potrebe, objašnjava sakupljač starog papira Manual Bajramović.
"Imam jedno mesto gde uzimam, u centru YU biznis, ljudi me puštaju. I u gradu prikupljam papir. Mogu mesečno da skupim oko 1,5 tona, dve, zavisi. Mogu da zaradim koliko da kupim deci da se obuku, da pojedemo nešto, ponekad ne sastavim ni kraj s krajem s tim parama, ali moram da radim", kaže on.
Manualov brat Sultan sakuplja papir više od 20 godina, ali je 2000. unapredio posao i postao dobavljač te sirovine za fabriku kartona Umka, koja mu je pod povoljnim uslovima ustupila i kamion. Iako nije zadovoljan zaradom, on smatra da je cena koju dobija realna.
"Uzimamo od ovih što skupljaju, oni skupljaju na jedno mesto, pa mi dolazimo i uzimamo taj papir. Naša cena je 3,5 dinara, a Umka nam plaća 4,5, razliku mi uzimamo. Uz tu cenu, razlika nam je i gorivo i prevoz. Ja ne znam na tržištu kolika je cena papira, ali za sada je valjda realna, to je fabrika, valjda ona zna koliko može da da za stari papir", kaže on.
Direktor Umke Saša Brkić potvrđuje da ta fabrika otkupljuje papir za 3,5 dinara po kilogramu ako se on uzima na terenu, odnosno 4,5 dinara ako je dovezen u fabriku. On kaže da je ta cena u poslednjih godinu dana korigovana naviše i da prati kretanja na tržištu.
"Mi, kao svako drugo preduzeće, radimo na komercijalnom planu. Uopšte se ne radi o tome da li ćemo mi platiti Romima manje ili više, nego je to cena koju možemo da platimo. Bili bismo presrećni da možemo taj karton da platimo više. Priča koju ste mi pomenuli, da ne pratimo evropsko tržište po pitanju tih cena ne stoji, cene tog papira u Evropi i u Srbiji su na istom nivou. Otkupljivači dobijaju realnu cenu, koja može da se plati", kaže on.
Predsednik Izvršnog odbora centra YUROM i nacionalni koordinator Decenije Roma Osman Balić izjavio je u Kažiprstu B92 da bi država morala da počne da rešava problem socijalnog statusa sakupljača papira. On objašnjava da četvoročlana romska porodica, sakupljajući papir, mesečno može da zaradi najviše 500 evra.
"Njihovo radno vreme je od 3.00, 4.00, pa do prvog mraka. Neka naša istraživanja kažu da je svaki od tih sakupljača mali maratonac, zapravo 40 kilometara je potrebno da pređete da biste sakupili količinu papira, kartona, ne druge sirovine, koja vam omogućava da tog dana makar nadoknadite utrošenu energiju, odnosno da imate za tri, četiri obroka, koliko im je potrebno", kaže on.
Otkupna cena papira u zemljama u regionu približna je onoj u Srbiji, ali su ta tržišta manja, zbog čega mnoge firme iz Hrvatske i Bosne, koje se bave tom delatnošću, sve češće dolaze u Srbiju. Otkup starog papira je unosan i razvijen posao na tržištu Evropske unije, ali se papir tamo mahom otkupljuje od kompanija, a ne od privatnih lica, a reciklira se mnogo više papira.
