Izvor: Blic, 24.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na dug
Život na dug
Građani Srbije su mnogo manje zaduženi nego oni u zemljama sa dužom tradicijom tržišne privrede, čak i kada su nerazvijene. Nije, znači, potrebno da čovek bude bogat da bi mogao da uzme kredit. Život na kredit normalan je u tržišnim privredama jer nudi očigledne pogodnosti da se troši danas a štedi sutra. Kada to može da postane problem?
Recimo da čovek uzme kredit čija je otplata u visini njegove plate, što je esktreman slučaj i banke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to neće dozvoliti, ali je upravo zato dobar primer za ono što sledi. Uzmimo da ta osoba očekuje da mu plata raste brže nego što je kamata koja mu se zaračunava na kredit koji je uzeo. Tada će s vremenom njegova obaveza prema poveriocu biti sve manja u odnosu na platu. U tim okolnostima, ta bi osoba mogla svakog meseca da refinansira svoj kredit i da novim kreditom namiri stari.
Znači, ključno pitanje za banke su kakvi su izgledi dužnika da ima stabilne ili čak rastuće prihode, a za onoga ko uzima kredit kako će se kretati kamate? I jedno i drugo zavisi ne samo od toga šta čine poverici i dužnici već i šta čine privredne vlasti. Jer što važi za pojedince, važi i za privredu u celini. Ukoliko ona ostvaruje rast zaduživanje ne bi trebalo da predstavlja problem.
Pretpostavimo da se budžet troši na pogrešne stvari ili da monetarne vlasti održavaju kamate na nivou znatno višem od rasta privrede. Ta kombinacija fiskalnog rasipništva i monetarne strogosti može zaista da privredu dovede do bankrotstva. Ljudi mogu da počnu da gube posao ili da žive sa manjim primanjima i da ne budu u stanju da vraćaju kredite, čak i ako nisu mnogo zaduženi.
Važno je, znači, da budžet ne podstiče privrednu neefikasnost, a da centralna banka gleda da kamate ne budu visoke.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
