Izvor: Politika, 14.Jun.2010, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život može da bude lepši
Centar za integraciju mladih je nevladina organizacija pod čijim patronatom je osnovano i funkcioniše Svratište za decu koja žive na ulicama Beograda. Ona ne žive bezbrižno poput vršnjaka koji imaju krov nad glavom i roditeljsku negu. Osnovni cilj postojanja Svratišta jeste da doprinese socijalnoj integraciji dece, tako što najpre utiče na otklanjanje ili umanjenje štete koju deci donosi život na ulici. Vremenom, razvijanjem odnosa poverenja, postupno osnažuje decu i uključuje u zvanični >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistem institucija.
Jedna od veoma važnih stavki u radu Svratišta jeste uključivanje dece u proces neformalnog obrazovanja, sa ciljem da im približi školu i radne navike, kako bi se deca motivisala da se uključe u sistem obrazovanja, koji je neophodan za ravnopravni život u zajednici.
Prilikom realizacije ideje da se pomogne deci koja žive na ulicama velegrada pošlo se od sledećeg:
*DECA ULICE SE NEREDOVNO HRANE...
*DECA ULICE NEMAJU GDE DA SE OKUPAJU...
*DECA ULICE NEMAJU NIJEDAN DOKUMENT...
*DECI ULICE ZDRAVSTVENA ZAŠTITA NIJE DOSTUPNA...
*DECA ULICE NE IDU U ŠKOLU...
*DECA ULICE SPAVAJU NA ULICAMA..
*DEVOJČICE ULICE SU POSEBNO RANJIVE...
U Svratištu koje je menjalo lokacije i za sada se smestilo u Krfsku, inače mirnu ulicu na Zvezdari neposredno uz Centar za socijalni rad ove opštine, dolaze deca koja su, kao i sva deca uostalom, željna da neko brine o njima. Potrebno im je mnogo jer u Svratište svakodnevno dolazi veliki broj dece kojima treba pomoć jer su uskraćena za sve one stvari koje su mnogi od nas imali u detinjstvu.
Čarape za muškarce i devojčice uzrasta od sedam do osamnaest godina, donji veš za isti uzrast kao i sve vrste slatkih proizvoda sa važećim rokom trajanja. Dobro bi došle i igrice za soni plej stejšn 2 koji im služi da se razonode i zabave ali i dokumentarni i crtani filmovi sa edukativnim karakterom, kako bi usvojila znanja i informacije koje im drugačije nisu dostupne.
Inače, na pitanje šta bi volela da imaju, uglas, bez mnogo premišljanja rekli su – kompjuter.
Njima nije neophodan samo kompjuter u koji se, kako rekoše, razumeju, a problem je u prostoru i u infrastrukturi prostora koji ne može da podržava korišćenje više električnih uređaja jer su instalacije stare. Potrebno im je i više prostora, stotinak sadašnjih kvadrata je malo, posebno u toku jeseni i zime kada se sklanjaju od hladnoće jer nemaju gde da se ogreju: dve sobe su tada tesne da ih sve prime, ali stisnu se i ne bune. Važno im je da su na suvom, toplom i sigurnom mestu gde mogu da se druže, posavetuju sa vaspitačima ako imaju neku muku, urade domaće zadatke, sklone se od akutne opasnosti kada su joj izloženi....
Pomoć deci ulice, kako ih mnogi nazivaju, a nažalost ulice našeg grada su im jedino stalno prebivalište, dragocena je da bi se deca odlučila za korenite promene u odnosu na budućnost koja treba da im donese bolje uslove za život. Uvek treba imati na umu da deca koja dolaze u Svratište imaju emocije, da umeju da ljubav uzvrate ljubavlju, osmehe –osmesima.
Ova deca nisu izabrala da žive na ulici. Tu su ostavljena. Preživljavaju praznih stomaka, bez ljubavi.
Ne idu u školu i nikada nisu bila kod lekara. Odrastaju pre nego što postanu deca. Potrebno je malo dobre volje da se njihov život promeni nabolje.
Snežana Prljević
objavljeno: 13/06/2010.
