Izvor: Blic, 24.Maj.2015, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živim svoj američki san
Da li danas postoji američki san i šta on znači? Svakako da postoji i danas, zato veliki broj imigranata dolazi u Ameriku svakog dana u potrazi za boljim sutra.
Američki san je u stvari potencijal, postojanje mogućnosti da se vaše ideje, ma koliko nekada suludo zvučale, ostvare. Ovo je zemlja s jako velikim tržištem i uvek se nađe plodno tlo za razne ideje. Amerika je stvorena od imigranata sa idejama. Naravno, čovek mora biti realan i svestan svojih mogućnosti. Mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sanjaju o odlasku u inostranstvo bez stvarne ideje šta će i kako kada tamo stignu. Naša zemlja jeste izvor velikih talenata, ali većina tih ljudi što su postigli to što jesu postigli su to na individualnoj osnovi i kroz velika odricanja. To su ljudi s jasnom vizijom, snom, ne samo američkim, nego svetskim. Zato je Novak Đoković to što jeste i zato je Tesla radio to što je radio baš u Americi.
Kako ljudi koji dođu odavde mogu da uspeju u Americi? Čovek mora da zna samog sebe, da definiše samom sebi šta znači uspeti i šta je spreman da žrtvuje da bi to postigao. Da li su mu materijalne stvari to što misli da će ga ispuniti? Da li svoj identitet zasniva na tome kako ga drugi vide? Da li dolazi privremeno da radi ili želi i da živi u Americi i kakvim načinom života?
Znam puno ljudi za koje se život u Americi svodi na relaciju kuća-posao ili u nekim slučajevima samo na posao dok se ne zaradi suma s kojom se može vratiti u rodni kraj u novom autu i otvoriti neki lokal. Znam ljude koji žive u kamionima, godinama voze s jedne obale na drugu i tako sasvim fino zarađuju. To su ljudi koji žive za bolje sutra i za to žrtvuju svoje danas. Ima, doduše, i velikog broja ljudi koji ne misle na sutra, nego hoće sve danas. Možda najveću šansu imaju ljudi s visokim kvalifikacijama, najčešće tehničke prirode, priznatim kod američkih
institucija.
U ovoj zemlji se uglavnom živi da bi se radilo, posao vam postaje identitet i, ko je spreman na to, može lepo da zaradi. Ali ako želite ispunjenje i na nekom drugom nivou, duhovnom, emotivnom, to je malo teže, ali nije nemoguće. Većina umetnika koje poznajem ima posao koji namiruje osnovne potrebe, ali i dozvoljava da se bave onim što vole. Oni identitet nalaze u svom snu.
Pre dolaska u Ameriku mislio sam da tamo prilike rastu na drveću i da samo mene čekaju da se pojavim i oberem ih. Moja naivnost se vrlo brzo suočila s realnošću kad sam shvatio da postoji veliki broj ne samo imigranata nego i Amerikanaca koji su u tom trenutku bili i više kvalifikovani i spremniji na žrtvu za svoj san od mene. Shvatio sam da moram da skupim više znanja i iskustva, tako da sam radio sve i svašta u filmskoj industriji da bih bio spreman za svoju šansu kad se ukaže.
Moj brat Nemanja je u Ameriku došao kroz tenisku stipendiju i nastavio je da radi kao trener godinama dok smo pripremali naš prvi dugometražni film. Upoznali smo Milana Mumina u Njujorku i snimili spot za njega. On je vozio taksi da bi finansirao svoj album i pričao nam je svoje probleme i dogodovštine. Nemanja je predložio da se, dok čekamo odgovor iz Holivuda, kroz Muminov život prikaže jedna univerzalna priča, ne samo o imigrantima nego i o umetnicima, i uopšte o ljudima sa snom i žrtvovanju radi njega. Tržište za ovakav film nije veliko, tako da je film morao da bude niskobudžetni. Našli smo istomišljenike i snimili „Lav Hantera“, koji nas sad stavlja u bolju situaciju da snimimo naš pravi prvenac koji pripremamo godinama.
Amerika je zemlja tržišta i moraš da budeš svestan kako tvoj san može da se plasira. Amerika nema ministarstvo za kulturu koje raspisuje konkurse i pomaže umetnicima. Ovde umetnici moraju da budu i biznismeni sa spremnim planom za investitore koji traže potencijal zarade za svoja ulaganja. Moraš verovati u sebe i u svoj san i to moraš projektovati i na drugi da bi i oni mogli da veruju u tebe. Među Amerikancima ima mnogo pozitivnih ljudi i ovde će ti malo ko reći „mani se ćorava posla“ i pitati te „kad ćeš se već jednom uozbiljiti“, pružaće ti šansu ako u njoj vide nešto. A u Americi je dovoljna jedna šansa ako si spreman kad naiđe. Zato treba stalno raditi na sebi i biti spreman i tražiti šansu, a ne čekati je; sve to u nadi da ćemo jednog dana uspeti da se bavimo i živimo isključivo od onoga što volimo, i to je poenta američkog sna.
Ko su braća Bala
Braća Brane i Nemanja Bala autori su dugometražnog filma „Love Hunter - priče iz njujorškog taksija“, koji je „Njujork tajms“ nazvao „jednim od osveženja njujorške filmske scene“. Posle uspešne premijere u Njujorku u novembru prošle godine, tokom marta su krenuli na američku turneju. Film je videla publika u Los Anđelesu, Čikagu, Majamiju, Vašingtonu, San Francisku, Torontu, Las Vegasu. Ova muzička komedija bazirana je većim delom na njujorškim avanturama Milana Mumina, legendarnog frontmena kultnog novosadskog benda „Love Hunters“, govori o ljubavi i praćenju snova. Mumin u filmu igra samog sebe dok kao taksista u Njujorku pokušava da sakupi novac za snimanje svog prvog američkog albuma.
.jpg)
