Izvor: Blic, 23.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žive u uslovima nedostojnim čoveka
KRAGUJEVAC, KRALJEVO, POŽAREVAC - Srbija je Svetski dan izbeglica dočekala sa 100.000 registrovanih izbeglih osoba i sa 75 kolektivnih izbegličkih centara u kojima živi oko 6.000 ljudi. Mahom su to stari i nemoćni ljudi koji čekaju da se usele u jedan od mnogobrojnih stanova koji se sredstvima međunarodnih humanitranih organizacija grade u Srbiji.
Od skoro 70.000 izbeglica sa Kosmeta koje su u prvom naletu zapljusnule Kraljevo 1999. i 30.000 koliko ih je potom ostalo, u gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas, skoro deceniju kasnije, u kolektivnim centrima živi još 700 osoba.
- U Kraljevu postoji 14 formalnih i neformalnih kolektivnih centara. Samo u Mataruškoj Banji u nekoliko vila i u objektima policije imamo 370 ljudi - kaže Slobodan Stanišić, poverenik komesarijata za izbeglice u Kraljevu.
- Strašno je, sine, ovako čekati smrt - rekla nam je pred jednom od vila baka sa Kosmeta moleći da joj ne pominjemo ime zbog rodbine rasute širom Srbije.
- Najveći su problem stari i nemoćni. Mladi su se snašli, ali oni koji su ostali, ne mogu da rade, zarade, otrgnu se odavde - dodaje Stanišić.
To se videlo i nedavno kada je Fondacija Divac predstavljala projekt po kome bi otkupom napuštenih seoskih domaćinstava omogućila izbeglicama iz kolektivnih centara da imaju krov nad glavom i mogućnost da bar delimično ostvare prihode.
- Kako ćemo moja žena i ja sa 70 godina da kopamo - rekao je tada jedan starac iz banjskog kolektivnog centra.
Tu možda treba tražiti i odgovor na pitanje zašto do sada, iako su pare obezbeđene a potencijalna imanja određena, nijedna porodica nije zbrinuta preko ove fondacije.
Više inostranih vladinih i nevladinih organizacija u naselju Beranovac kod Kraljeva započelo je zato izgradnju čitavog kompleksa zgrada u kojima se smeštaju izbeglice i privremeno raseljene osobe. Tu će dom naći oko 70 familija.
U Kragujevcu su od 17 kolektivnih centara ostala još dva u kojima stanuje trista troje 303 izbeglica i raseljenih sa Kosova i 70 ilegalaca. Trećina su deca. Troškove smeštaja i po jedan obrok dnevno za legalno zbrinute snosi Republički komesarijat za izbeglice. Uslovi u kojima žive su nedostojni čoveka. U skučenim sobama nekadašnjeg supermarketa PKB u Bresnici, četiri paviljona Dečjeg odmarališta i deset drvenih baraka u Trmbasu tiskaju se višečlane porodice.
- I ovakav krov bolji je od ulice - jada se Marija Pavlović, koja sa suprugom Ivanom Mihajlovićem, dvogodišnjim sinom Aleksandrom, svekrom Draganom i svekrvom Gordanom iz Prištine, deli prostoriju veličine 20 kvadrata. Marija i Ivan su na birou, a jedini izvor prihoda im je kosovski minimalac. I oni i njihov prvi komšija Aleksandar Simić iz Zočišta, kod Orahovca, tvrde da od povratka u zavičaj nema ništa, tako da im je najvažnije da nađu bilo kakav posao. Prihvatili bi stan iz socijalnog programa stanovanja u zaštićenim uslovima ili neku od napuštenih kuća na selu, pošto država nudi takvu mogućnost i pomoć od 4.000 evra za njihovu adaptaciju.
U Odeljenju za socijalnu zaštitu i zdravstvo i Službi za zaštitu izbeglih, prognanih i raseljenih lica grada Kragujevca navode da su, zahvaljujući pre svega stranim donatorima, sanirani krovovi, mokri čvorovi i kotlarnice za parno grejanje u objektima u kojima stanuju pridošlice.
U poslednjih pet godina izgrađeno je 116 stanova i dodeljeno sedam kuća izbeglicama i raseljenima, donacijama koje su obezbedile vlade Švajcarske, Italije, Nemačke i Holandije. Samo iz projekta SIRP, u bloku Avala, u kragujevačkom naselju Aerodrom, napravljeno je 76 stambenih jedinica za najugroženije izbegličke porodice.
U Požarevcu privremeno boravište našlo je 2.900 prognanih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i 3.500 raseljenih sa Kosova. Za više od decenije života u novoj sredini mlađi ljudi uspeli su da se snađu i započne novi život, dok se stariji i dalje muče, nadničeći i radeći svakojake poslove. Za 250 najugroženijih i dalje Crveni krst priprema po jedan obrok dnevno.
- Za te ljude od UHCR, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Međunarodne federacije Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija stizala je pomoć u namirnicama, a retko u novcu. U Požarevcu nije formiran kolektivni centar i ti ljudi su utočište našli kod rodbine, prijatelja i u staračkim seoskim domaćinstvima. Za izbeglice iz Hrvatske u selu Bradarac izgrađeno je sedam kuća, a jedna je kupljena u selu Ostrovo za osmočlanu porodicu izbeglu iz Bosne. Kada bi opština obezbedila placeve i infrastrukturu, veliki broj izbeglica počeo bi da zida kuće - ističe Branislav Živulović, sekretar Crvenog krsta u Požarevcu.
Jedan od retkih izbeglica iz Bosne koji je uspeo da se snađe u Požarevcu jeste magistar Savo Džinkić koji je najpre bio u kolektivnom centru u Čačku.
- Sada sam profesor na Visokoj tehničkoj školi u Požarevcu. Ljudi su me ovde dobro prihvatili, kupio sam i stan i Srbija je moja druga domovina - priča Savo.
Na zbrinjavanju izbeglica najviše je u Braničevskom okrugu učinjeno u opštini Petrovac na Mlavi. Ovde je uz pomoć nemačke humanitarne organizacije '’Help’’ i lokalne samouprave izgrađena zgrada u kojoj je smeštaj našlo više od 40 porodica.
- Izbegla sam iz Duge Rese, a u Petrovcu sam od 1995. Nemam posla i živim od suprugove invalide. On je dobio stan u ovoj novoj zgradi, ali se teško živi - kaže Nada Kozlina.
