Izvor: Blic, 18.Okt.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žive lepo od mesa i ugostiteljstva
Užice - Mačkat važi za carstvo pršute i jagnjetine, jer celo ovo podzlatiborsko selo živi, i to pristojno, od proizvodnje mesa i ugostiteljstva.
– U svakom od četiri-pet mačkatskih restorana gde je pečena jagnjetina specijalitet kuće zakolje se između 30 i 60 jaganjaca dnevno. Poslovna filozofija je jasna – od klanja životinje do pečenja na stolu sme da prođe najduže tri sata. Bez ceđenja, komora, zamrzavanja – kaže Nebojša Šopalović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (27), vlasnik nacionalne kuće „Bajo", čiji je ugostiteljski objekat na minulom Novosadskom sajmu nagrađen velikom zlatnom medaljom u konkurenciji restorana.
Gurmanske efekte takve politike znaju gosti mačkatskih kafana, tako opremljenih da bi im pozavidele i mnoge iz centra Beograda, a u ekonomske efekte najbolje su upućeni zlatiborski poljoprivrednici od kojih „Bajo" godišnje otkupi i do 2.500 jaganjaca. U ovom restoranu je petnaest meštana sela našlo stalno zaposlenje.
– Dosta ljudi koji nisu okušali jagnjetinu počeli su ovde da je jedu. Uglavnom su to stranci. Po pravilu, prvo se zgražavaju na pomen da se pečenje služi vruće, ali kada meso stigne na sto, ruše se sve predrasude – dodaje Nebojša Šopalović.
Njegov rođak Zoran Šopalović je jedan od predvodnika onog brojnijeg, pršutarskog krila Mačkata.
– Barem za četrdeset seoskih porodica koje žive od sušenja i prodaje mesa, izrada prušte, kobasice, slanine stelje osnovno je zanimanje. Indirektno, celo selo živi od ove delatnosti, a u mačkatskim sušarama, klanicama, mesarama, zaposleno je oko 350 ljudi. Nema preciznih brojki koliko se mesnih prerađevina dnevno ovde ukupno proizvede, ali ja mislim da to nije ispod 40 tona – iskren je Zoran, u čijem preduzeću „Šopalović produkt" je uhlebljenje našlo 70 radnika, uglavnom iz Mačkata i bliže okoline.
Brojne mačkatske sušare i ražnjevi oko kojih se vrti novac doprineli su da Mačkat bude jedino zlatiborsko selo koje ne odumire.
– Stvorena je industrija koja zadržava ljude na selu. Mladi su se našli u poslu, a njega hvala bogu ima, pa u gradove idu samo oni koje specifičnost zanimanja tamo odvede –objašnjava Petar Dužanić, predsednik MZ Mačkat.
U prestonici pršute i jagnjetine opština Čajetina planira da otvori dečji vrtić.
– Mačkat je nadaleko jedino selo sa tri generacije u kući. Mladi se venčavaju, deca se rađaju, godišnje više obavim krštenja nego opela na pogrebima – veli pop Rade Vasiljević.
