Izvor: Danas, 24.Sep.2014, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žilavi Hamas
Rat u Gazi, koji je ovog leta trajao 51 dan, ostavio je za sobom 2.100 mrtvih Palestinaca, preko 11.000 ranjenih i mnoge razorene oblasti za koje će biti potrebne godine da se obnove. Nakon trećeg rata Izraela protiv Gaze u manje od šest godina, mnogi Palestinci dovode u pitanje svrhu nastavka borbe i nadaju se rešenju koje neće uvećati njihovu patnju.
Može li Hamas, sa svojom novom pozicijom na čelu palestinske vlade, obezbediti takvo rešenje?
Pre najnovijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << rata, Hamas je politički bio izolovan. Izgubio je svoje tradicionalne saveznike u Siriji, Iranu, i Hezbolah. Najštetnije je bilo svrgavanje egipatskog predsednika Mohameda Mursija i njegove Muslimanske braće, jer je ostavilo Hamas bez zaliha i naoružavanja. Egipatski vojni režim na čelu sa generalom Abdelom Fatahom el Sisijem, neprijateljski je nastrojen prema Hamasu i okrivljuje ga za napade na Sinaju. Egipat je sproveo operaciju uništenja tunela između Gaze i Sinaja i tako potpuno izolovao Gazu.
Hamas se suočio sa velikom krizom. Osim nemogućnosti da isplati zarade za više od 40.000 zaposlenih u Gazi, polako su ga gušili i Izrael i Egipat. Nikakvo olakšanje nije donela jedinstvena palestinska vlada uspostavljena u junu. S obzirom na to da ništa nije mogao da izgubi, Hamas je odlučio da se upusti u drugi krug borbi sa Izraelom, što je bio jedini način da se stvari malo potresu. Uprkos skromnim vojnim sposobnostima, Hamas je uspeo da se održi 51 dan i da dospe u središte palestinske i regionalne politike.
S druge strane, Izrael nije uspeo da ostvari bilo koji od svojih ciljeva. Uprkos izraelskom odgovoru, Hamas je nastavio da lansira rakete dugog dometa u glavnim naseljima - od Haife na severu do Aškelona i Dimona na jugu, i više puta prešao u Izrael pomoću podzemnih tunela. Takvi dometi Hamasa razbili su sliku nesavladive izraelske vojske i otkrili slabosti koje bi drugi radikalni islamisti mogli pokušati da iskoriste. Imajući ovo u vidu, možda nije iznenađenje što je Hamas uspeo da većinu Izraelaca koji žive u područjima do susedne Gaze natera da pobegnu, pa su mnogi Izraelci optužili svoju vladu da nije uspela adekvatno da ih zaštiti.
Ukratko, rat u Gazi je uzdrmao status kvo. To nije, međutim, donelo nikakav napredak u rešavanju otvorenih pitanja na kojima počiva spor između Izraela i Hamasa, ili promenio uslove koji su uzrokovali poslednji sukob. Izrael se složio sa uslovima nalik onima koji su prekinuli poslednji napad na Gazu 2012, ali taj sporazum nikada nije realizovan. Na primer, od Izraela se sada očekuje da popusti blokadu Gaze i omogući dostavu humanitarne pomoći i građevinskog materijala. Ali o komplikovanijim pitanjima, poput oslobađanja palestinskih zatvorenika i otvaranja aerodroma i luka, razgovaraće se sledećeg meseca. Bez razoružavanja Gaze nema garancija da će Izrael prihvatiti zahteve Hamasa.
Ulozi za Hamas ne mogu biti veći. Time što je razbilo političku izolaciju Gaze, primirje je podstaklo nadu za olakšanje ekonomske i finansijske oskudice. Imajući u vidu vodeću ulogu Hamasa, pokret će se smatrati odgovornim ne samo za uspeh obnove Gaze, već i za bilo kakvo dalje odlaganje palestinskog pomirenja. Hamas se takođe suočava sa pritiskom međunarodne zajednice, koja je i pored podrške zahtevu Palestinaca da se okonča izraelska opsada i blokada, nepokolebljiva je u tome da se i o izraelskoj bezbednosti treba raspravljati. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je upozorio: „Svaki mirovni pokušaj koji se ne pozabavi uzrokom krize učiniće malo, odnosno postaviće osnovu za naredni krug nasilja.“
Drugim rečima, postizanje trajnog mira zahteva kompromise obe strane - vrstu kompromisa koju Hamas odavno odbija. Ipak, međunarodna zajednica mora prihvatiti učešće Hamasa u potrazi za mirom. Bivši izraelski predsednik Šimon Peres je jednom rekao: „Pravi izazov je preobraziti krizu, koliko god bila velika, u nove mogućnosti za akciju.“ Vreme je da se svi relevantni akteri sukoba Izraela i
Palestine uključe u njegovo rešavanje i da preduzmu konkretno, produktivno i kreativno delovanje da se konačno uspostavi mir u Gazi. Hamas je dokazao svoju izdržljivost. Nakon decenija zastoja, možda bi mogao da se usredsredi manje na sopstveni opstanak, a više na pomaganje u postizanju pravednog i trajnog mira.
Autor je profesor političkih nauka na Al-Azhar Univerzitetu u Gazi
