Izvor: Politika, 27.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žičara podigla cenu placeva
Obnova ski-centra na Torniku već donela prve blagodeti žiteljima obližnjeg sela Ribnica, za čije parcele se jagme investitori koji su zainteresovani za izgradnju smeštajnih kapaciteta
Ribnica na Zlatiboru – Prvi srpski „šestosed" (šestosedna žičara) na najvišem vrhu Zlatibora, moderni ski-liftovi, uređene staze... Tako se pisalo kad su prošle godine „Skijališta Srbije" krenula u obnovu ski-centra na Torniku, koji od ove zime, kada se očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nešto od toga proradi (a „šestosed" je već spreman), treba da postane novi raj za skijaše. A obližnje selo Ribnica, podno ovog skijališta, prepuno mirisnih livada i četinara, najednom postaje raj za graditelje. Cene placeva ovde naglo rastu, ar se umesto stotinama meri hiljadama evra, seljani veruju da već nastupa nova turistička budućnost njihovog donedavno zaboravljenog sela pod Tornikom.
U Ribnici, do koje se ovih dana proširuje i asfaltira put iz centra Zlatibora, pričaju da, u poslednje vreme, kupci placeva, ponajviše iz Beograda i Novog Sada, ovde dolaze i kupuju zemljište, u nameri da prave smeštajne kapacitete za buduće goste.
A pre nego što je počela da se ostvaruje namera o obnovi ski-centra na Torniku, selo je tavorilo, ar se ovde plaćao tek koju stotinu evra. Sada, atraktivniji prostori bliže skijalištu dostižu cenu od nekoliko hiljada evra po aru. Prema nekim lokalnim pričama, u kojima verovatno ima i preterivanja, pominju se i zarade od po 8.000 evra za ar prodatog zemljišta.
Skijalište, dakle, otvara perspektive celom ovom prelepom kraju, koji je i pre Drugog svetskog rata razvijao turizam. U vreme kada je organizovani odmor u centru Zlatibora bio tek u povoju, Ribnica je primala turiste. Ostalo je zapisano da su porodice bogatih užičkih trgovaca stokom ovde rado boravile, te da je između dva rata izgrađen veći broj drvenih zgrada za letovanje, jedno letnje kupatilo, parna strugara. Ostala je upamćena gostoljubivost tadašnjeg ribničkog kafedžije Čeda Petrovića, koji je izdavao osam vila-brvnara, i njegova spremnost da decenijama u svakom trenutku bude na usluzi gostu. Danas svoje kuće u selu imaju Čedovi sinovi Desimir i Aleksandar, a od prilično zemlje koju su nasledili već su dve-tri parcele od po četiri ara prodali po ceni od nekoliko hiljada evra.
U novije doba, drugi delovi Zlatibora doživeli su brz turistički razvoj, a Ribnica je pala u zaborav. Istina, pre nekoliko decenija u ovoj nenarušenoj lepoti je napravljen jedan broj vikendica, ali znatniji turistički uzmah se nije dogodio. Štaviše, poslednjih godina, uz te vikendice ostalo je ovde svega nekoliko kuća meštana, jedna mala seoska prodavnica, a Ribnica sada nema ni kafanu. U zaborav su pale i nekad čuvene ovdašnje „komplet lepinje", ukusna ribnička jagnjetina, okrugli hleb koji su meštani zvali „vrunjaš", domaće kiselo mleko, toliko gusto da se ne prospe iz čaše ni kad se nagne...
Ali, svi ovde veruju da su vremena koja dolaze, a čiji je simbol obnovljeno skijalište, prava šansa za Ribnicu da povrati nekadašnji sjaj.
Branko Pejović
[objavljeno: 28/11/2008]
