Izvor: Politika, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zgarišta užarenog leta
Vatra ume da bude povod i međudržavnih sporenja. Povodom optužbi da su požari kod Dubrovnika podmetnuti, "Slobodna Dalmacija" je ovog leta pisala: "Stara dobra nacionalna netrpeljivost naglo je živnula na jugu Dalmacije, u rukama mladih vrtlara iz Župe dubrovačke koji za ovoljetne požare u svojem zavičaju okrivljuju Bosnu i Hercegovinu. Odnosno, Srbe iz BiH. Još točnije: Republiku Srpsku. Ukratko: najbliže Srbe".
I u Srbiji, gde je ove godine zabeleženo 258 požara koji su uništili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 33.229 hektara šuma, vatra je preneta na politički teren. Zvaničnici, recimo, nisu odgovorili na pitanje kako su avioni poljoprivredne avijacija "Jat Ervejza" mogli da pomognu gašenju požara u Grčkoj, a niko se nije setio da ih angažuje u sprečavanju stihije po našoj zemlji.
Postaje očigledno je da su globalne klimatske promene i Srbiju stavile na mapu zemalja kojima vatra preti leti, što je doskora bio fenomen uglavnom vezan za priobalje Sredozemlja. Šume postaju veliko izvorište opasnosti, a megapožari nova preteća stvarnost.
Rasuta od Kalifornije do Peloponeza, od Andaluzije i Dalmacije do Tare i Kuršumlije, zgarišta užarenog leta tek su prestala da tinjaju, a naučnici upozoravaju da svetu tek predstoji suočavanje sa megapožarima.
Evropska komisija saopštila je da od kada se beleže podaci nikada u julu nije izgorelo toliko šume kao tokom letošnjeg nezapamćenog toplotnog talasa koji je pogodio južnu Evropu: vatra je opustošila više od 1,9 miliona hektara zemlje.
Na australijskom kontinentu, u državi Viktorija, prošle godine zabeleženo je 200 požara samo u jednom danu.
U SAD su pre 20 godina bili retki šumski požari koji su se širili na prostoru većem od 5.000 hektara, dok je tokom poslednje decenije zabeleženo više od 200 požara koji su zahvatali deset puta veću površinu. Onaj koji se 2002. desio u Oregonu najviše je doprineo da se u terminologiju useli nov pojam: megapožari. Oni su prošle godine po SAD su uništili 9,6 miliona hektara zemlje obarajući rekord iz 2005. što je šesti put u deceniji da pustošni bilans jedne godine bude nadmašen već sledeće. Megapožari danas su fenomen koji pogađa Francusku, Španiju, Portugaliju, Kanadu, Rusiju, Mongoliju, Indoneziju, Južnu Afriku, Brazil.
Ulazak u novu, opasnu eru u kojoj će čovek morati da pronađe nove načine suprotstavljanja Prometejevom daru, eksperti pripisuju suši, kao posledici globalnih klimatskih promena, ali i pogrešnom odnosu prema prirodi. Oni kritikuju moratorijum koji su "ekološki moralisti" zaveli na kontrolisano spaljivanje šuma, pre svega po nacionalnim parkovima. To dovodi do stvaranja ogromne mase sasušenog lišća, granja i četinarskih iglica (30-40 tona po hektaru), koju udar groma, ljudska nepažnja ili piromani lako pretvaraju u buktinju.
Naučnici tvrde da je požare moguće kontrolisati kada oni razvijaju snagu od oko 2.500 kilovata po metru vatrenog fronta. Megapožari, koji nastaju spajanjem više područja zahvaćenih vatrom, razvijaju čak 100.000 kilovata i zato ih je gotovo nemoguće suzbiti. Njihovi plamenovi dostižu visinu od šest metara, generišu temperaturu do 1.200 stepeni Celzijusa, pa vatra formira sopstvenu klimu i vetrove koji, kao prilikom požara kod australijskog glavnog grada Kambere 2003, mogu da izazovu tornado.
Razorna moć ovakvih požara nije samo u onome što u vatri nestane. Razneti pepeo još dugo zagađuju izvore snabdevanja vodom, a drveće koje se obnavlja na područjima opustošenim vatrom uzima mnogo više vlage iz atmosfere čime smanjuje snabdevanje tla vodom u narednih 50 godina.
Vatra, uz točak i novac, jedno od tri najveća civilizacijska izuma, može da ima i druga "toplotna" dejstva. Recimo, politička. Nedavni požari na Peloponezu odneli su 64 ljudska života, uništili pola miliona hektara i naneli štetu procenjenu na više od milijardu evra i odmah postali povod žestoke političke rasprave vladajućih konzervativaca i opozicionih socijalista i tema broj jedan uoči parlamentarnih izbora.
Slično je i u Hrvatskoj, gde je požar na ostrvu Kornat odneo živote sedmorice vatrogasaca i takođe ušao u žižu političke rasprave vlade i opozicije.
[objavljeno: ]
