Izvor: Politika, 07.Jun.2012, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene slabije plaćene od muškaraca
Iako podaci govore da četiri petine žena i muškaraca u Srbiji živi u braku, statističari beleže konstantan pad broja zaključenih brakova
Iako su žene u Srbiji gotovo isto obrazovane kao i muškarci, one su češće nezaposlene i manje su plaćene – o tome svedoče statistika zarada iz septembra 2010. godine, koja govori da je plata žena zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti iznosila 48.437 dinara, a plata muškarca 59.415 dinara. Zarada žena u državnoj upravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznosi 57.783 dinara, a muškarac na istom radnom mestu dobija 60.148 dinara. Osim što su manje plaćene na istom radnom mestu, žene provode čak dva sata dnevno više na neplaćenim poslovima u domaćinstvu, a podaci govore da više od 60 odsto pripadnica lepšeg pola u našoj zemlji, osim u sopstvenoj porodici, radi i u drugom domaćinstvu – najčešće pomaže svojim starim i bolesnim roditeljima u kućnim poslovima.
Jezik brojki i slova takođe govori da sedam odsto žena u Srbiji spada u kategoriju samohranih roditelja i same nose teret podizanja deteta. Iako podaci govore da četiri petine žena i muškaraca u Srbiji živi u braku, statističari beleže konstantan pad broja zaključenih brakova, kojih je 2010. godine bilo za oko trećinu manje nego 1980. godine.
Ovo su samo neki od zanimljivijih podataka koji se nalaze u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji: šta nam govore brojke”, koju potpisuje dr Marina Blagojević-Hjuson, naučna savetnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu.
Osvrćući se na problem niskog fertiliteta u našoj zemlji, dr Mirjana Bobić, profesor socijalne demografije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i recenzent knjige „Žene i muškarci u Srbiji: šta nam govore brojke”, upozorila je da se bez ozbiljne intervencije države u pravcu podizanja kvaliteta svakodnevnog života, natalitetna statistika neće promeniti.
„Poslednja generacija žena u našoj zemlji koja je rađala dovoljno dece za reprodukciju nacije rođena je između 1922. i 1926. godine. U svim zemljama južne Evrope beleži se niska stopa fertiliteta, jer nedostaju dobre populacione politike koje omogućavaju usklađivanje javne i privatne sfere. Nasuprot nekim retrogradnim tumačenjima sociologa da žene zbog svog sebičluka i lagodnosti neće da rađaju više dece, sva ozbiljna socio-psihološka istraživanja govore da ona žena koja nije zadovoljna svojim partnerom, brakom i roditeljstvom neće da rađa decu. Formula za bolji fertilitet glasi: partner plus sreća jednako dete, a ne partner plus dete jednako – sreća”, istakla je dr Mirjana Bobić.
Ona je ocenila da u našem društvu postoji velika konfuzija vrednosti – sa jedne strane se od žene očekuje da bude zaposlena, ali se istovremeno smatra da dete zaposlene majke pati, jer ostaje samo kod kuće, odnosno u obdaništu.
K. Đorđević
objavljeno: 08.06.2012.
