Izvor: Blic, 15.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene poslove ne završavaju u kafanama
JAGODINA - Na mestima direktora devet javnih preduzeća u Jagodini nalaze se žene. Žene i na mestima direktora osnovnih škola, pravosudnih ustanova, kao i na rukovodećim mestima republičkih ustanova, što do pre nekoliko godina u Jagodini nije bio slučaj. One tvrde da je Jagodina proevropski grad, ali iskustvo svake od ovih žena govori da nijednu nisu zaobišla saplitanja, nameštanja i želja za dokazivanjem upravo pred - muškarcima.
Kada se broj žena koje rukovode preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i školama u Jagodini stavi na papir, dobija se broj od 20 žena koje trenutno vode Komunalno preduzeće, Predškolsku ustanovu, dva muzeja i Turističku organizaciju, Centar za socijalni rad, Centar za kulturu, Gerontološki centar, Opštinski i Okružni sud i većinu osnovnih škola. Lokalna vlast je kada su u pitanju javna preduzeća postavljala one za koje misli da su najkvalifikovaniji i da najbolje poznaju struke u kojima su, pa je na kraju konačni rezultat pokazao da su žene stručnije i odgovornije. Snežana Arsić je prva žena koja je u oktobru 2004. godine zauzela mesto direktora JKP „Standard".
- Ovim preduzećem su uvek rukovodili muškarci. Po nekim našim shvatanjima, postoje muški i ženski poslovi, pa se tako podrazumevalo da ovo preduzeće vode muškarci. U početku sam slušala priče o tome da žena nije za mesto direktora „Standarda", ali nisam obraćala pažnju na to - rekla je Arsić.
Vesna Ostojić je direktor vrtića „Pionir" koji obuhvata šest gradskih objekata i 26 seoskih, vaspitač je po zanimanju, kompozitor dečjih pesama, a trenutno završava i knjigu namenjenu vaspitačima i predškolcima.
- Muškarci su uvek bili forsirani, i to je dodatni motiv za ženu da se dokaže na svim poljima. Žene ne završavaju poslove u kafanama, već na svom radnom mestu. Dolazila sam u sukob s muškarcima sa ovog mesta, pa mi se dešavalo i da se fizički obračunavam, da se raspravljam oko toga hoće li radnik ustanove prvo očistiti led kako se roditelji koji dovode decu u vrtić ne bi okliznuli, ili će da seče ogradu. Ovu ustanovu su duže vodili muškarci i kada sam došla na mesto direktora, u glavi sam imala misao o tome da želim da se dokažem kao žena. Nisam opterećena funkcijom kao što je to slučaj sa mnogim muškarcima i nikad ne kažem kada nekog zovem „ovde Vesna Ostojić, direktor 'Pionira’, već - ovde Vesna iz vrtića", jer želim da me posmatraju kao osobu, a ne kao nekog ko je na položaju - kaže Ostojićeva.
Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad Biserke Jakovljević, žene su napredovale u školovanju i usavršavanju, pa je tako i sredina poput Jagodine prepoznala njihovu stručnost i ambiciju. Situacija nije drugačija ni kada su republičke ustanove u pitanju. Jedna od njih je poslednjih meseci bila u centru interesovanja javnosti zbog pretnji koje su joj upućivane. To je predsednica Opštinskog suda u Jagodini Danijela Obradović koja je prva žena predsednik suda. Obradovićeva je za predsednika Opštinskog suda postavljena 2005. godine posle više od 10 godina sudijskog rada.
- Bilo je dosta prepreka, ometanja, pa čak i uznemiravanja na ličnom planu, što sam sve morala da prevaziđem i da budem nesagledivo jaka. Mislim da sam u tome u potpunosti uspela. Ja sam borac i volela bih da ženama u budućnosti bude mnogo lakše da obavljaju ovako odgovorne zadatke. Kao žena morala sam da se dokazujem više od drugih, posebno jer su mi stalno govorili da sam „suviše mlada" za ovo mesto, što je bila samo predrasuda. Uvek sam govorila da će vreme pokazati sve i tako će i biti, rezultati su jedino što ostaje - rekla je Obradovićeva.
Slavica Dejković je od prošle godine na čelu Gerontološkog centra i odbornik je DS u Skupštini grada.
- Jagodina spada u red proevropskih gradova koji neguju takve vrednosti, a jedna od najvećih vrednosti u razvijenom delu Evrope jeste ravnopravnost polova. Mislim da je postavljanje žena na važne funkcije splet okolnosti, ali i odraz poverenja prema ženama. Takođe, to pokazuje i visok stepen svesti žena u Jagodini. Od 2000. godine Jagodina je jedan od prvih gradova koji su ušli u program OEBS vezano za osnaživanje žena u bavljenju javnim poslovima, tako da ne čudi ovakav rezultat. Ovom ustanovom su rukovodili muškarci, i kada sam postavljena na mesto direktora, nije mi bilo lako, imala sam to dodatno opterećenje velikog i popularnog rukovodioca muškarca koji je dugi niz godina bio na ovom mestu. Ja sam kao žena koja se bavi politikom teško uspela da se pozicioniram tamo gde su muškarci, ali je to izvodljivo. Muškarci misle da bolje razumeju takozvane tvrđe teme, što nije tačno. Ali ja ih uvažim i posavetujem se s njima, jer žene su mnogo bolje diplomate i kada mi muškarac kaže da su to muški poslovi, ja pitam: „Da li je onda ginekolog zanimanje za žene?" Mislim da je procena lokalne samouprave da postavi ili zadrži žene na rukovodećim poslovima i mudar potez - objasnila je Dejkovićeva.
Prvi demokratski izabran potpredsednik opštine Jagodina 1987. godine i prva žena direktor Zdravstvenog centra jeste dr Snežana Mitrović koja je na ovom mestu bila u dva mandata, od 2000. do ove godine. Ona je bila jedna od retkih žena na direktorskoj poziciji u Jagodini.
-Pre samo nekoliko godina bilo je retko da žene budu na rukovodećim mestima u Jagodini. Žena direktor velike ustanove mora da bude jaka i izuzetno stabilna ličnost zato što se dočekuje s nepoverenjem. Kada sam postavljena, bilo je otpora jer sam bila prva žena direktor i prvi internista, jer su pre mene to uvek bili muškarci i hirurzi. Upravo su hirurzi bili ti koji su mi pravili najviše problema u prvih godinu dana. Trčala sam na svaki sastanak s njima ne bih li im rešila probleme dok nisam povukla crtu i shvatila da je dosta. Uvela sam kolegijume koji su bili kratki, sadržajni i tematski unapred određeni. Vrlo brzo smo izbili u sam vrh zdravstvenih ustanova u Srbiji, što su pokazali rezultati Ministarstva zdravlja. Žena direktor na prvom mestu ima neprijatelje u samim ženama, ali uprkos svemu, nema uspeha ako nema jaku podršku u porodici - kaže dr Snežana Mitrović.
Od Palme priznanje posle prljave kampanje
Zanimljivo je i da je upravo jedna žena izašla na crtu aktuelnom gradonačelniku Jagodine Draganu Markoviću Palmi. Naime, Snežana Mitrović je u ime DS na lokalnim izborima 2004. godine bila jedina žena i najozbiljniji od devet Markovićevih protivkandidata.
- Dešavalo mi se da se šetam gradom i da me ljudi ne vide i da komentarišu: „Kako da glasam za nju kad je žena, kako da mi predsednik bude žena". Kampanja je bila prljava i teška, a borbu sam izgubila ubedljivom Palminom pobedom. Bila sam prikazivana i kao loša majka, loša supruga i ćerka, bilo je priča da sam roditelje smestila u starački dom, da imam ne znam koliko stanova i automobila. Bilo je situacija kada me je bilo sramota da se prošetam gradom. Iako sam izgubila, doživela sam javno priznanje i veliku pohvalu od čoveka protiv koga sam se borila - priča Snežana Mitrović.
.jpg)
