Izvor: Danas, 22.Dec.2014, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene nevidljive u jeziku institucija
Beograd - Srbija je jedina zemlja u regionu koja u svojim zakonima nije eksplicitno definisala šta je jezička diskriminacija na osnovu pola.
Razlog za to je svakako inertnost institucija, koje i same teško nadilaze okvire patrijarhalnih obrazaca ponašanja i tradicionalnih predstava o ženi i njenom društvenom angažmanu. Pritom je upitno koliko je jasna sama ideja o rodnoj ravnopravnosti i kakvu ulogu u tome ima rodno osetljivi jezik.
- Rodno osetljiv jezik, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << upotrebu muškog i ženskog roda u jeziku trebalo bi posmatrati u kontekstu ljudskih prava. Diskriminacija na osnovu pola jedan je od najraširenijih vidova diskriminacije u Srbiji, uprkos činjenici da žene i muškarci imaju jednaka prava. To pokazuju iskustva poverenika za zaštitu ravnopravnosti i broj pritužbi koje mi dobijamo. Kod nas se teško menjaju stereotipi o tradicionalnim društvenim ulogama muškaraca i žena, jer i dalje preovlađuju stavovi da postoje poslovi koji su rezervisani za žene, i oni koji su isključivo muški, kaže za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić. Kako podseća, "jezik je živ i menja se, i na taj način ima važnu ulogu i uticaj na oblikovanje društvenih stavova".
- Upravo bi uvođenje rodno osetljivog jezika u službenu upotrebu doprinelo borbi protiv diskriminacije žena i većem poštovanju načela jednakosti polova, ističe poverenica.
Potrebu za uvođenjem rodno osetljivog jezika u Srbiji jedino prepoznaju nezavisne institucije poput Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i neznatan deo akademske zajednice, a od pojedinih medija koji ga sprovode Danas je među najdoslednijima. Ombudsman je 2010. doneo Uputstvo za standardizovan nediskriminatorni govor i ponašanje, u kome objašnjava da generička upotreba muškog gramatičkog roda narušava rodnu ravnopravnost, te da je jezička nevidljivost žena neprihvatljiva.
Iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti uputili su nekoliko preporuka u vezi sa rodno osetljivim jezikom.
- Vladi Srbije smo preporučili da izmeni Metodologiju za izradu podzakonskih propisa u delu koji se tiče jezika, stila i načina pisanja, i to tako da obuhvati i ženski rod kao pravilo, a ne samo kao izuzetak. Metodologijom je propisano da se "izrazi u propisu upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije", kaže Nevena Petrušić.
Institucije, međutim, pokazuju otpor, kako navodi, tako što ne postupaju po njihovom preporukama. "Dobijamo i odgovore da se ide u susret izmenama zakona koji će sadržati adekvatne izraze u ženskom rodu, ali još uvek čekamo da se te izmene dese", navodi Petrušićeva.
Tako je i dalje moguće da se u oglasima za posao zanimanja i funkcije navode samo u muškom rodu (direktor, profesor, pedagog), dok isključivo ženske imenice idu uz najslabije plaćena mesta (čistačica, kafe kuvarica, spremačica).
Jezik koji koristimo samo je odraz stanja u društvu. U našem je i dalje, u najvećem broju slučajeva, potpuno normalno da su muškarci - direktori, stručnjaci i rukovodioci, dok su žene - sekretarice, medicinske sestre ili spremačice. I dalje se vode polemike da li nešto zvuči rogobatno ili smešno, na ravnopravno korišćenje oba roda u nazivu zanimanja i dalje se gleda sa podozrenjem i podsmehom. A naš govor bi trebalo da bude takav da žene čini vidljivim u profesijama, u zanimanjima, titulama i da kroz jezik izrazimo njihovu ravnopravnost i njihovo dostojanstvo, naglašava Petrušićeva.
Otpora prema rodno senzitivnom jeziku ima i u okolnim zemljama, ali je razlika u tome što njih zakoni obavezuju da ga koriste. Zapravo, u Sloveniji je rodno osetljiva jezička politika, koja je pravno regulisana još 90-ih godina, danas već sasvim prihvaćena u praksi, a to podrazumeva doslednu upotrebu naziva zanimanja u ženskom rodu. Prema hrvatskom Zakonu o ravnopravnosti spolova "diskriminacija u jeziku postoji kada se koristi isključivo jedan gramatički rod kao generički pojam". Slično je i u Zakonu o zabrani diskriminacije BiH, kao i u crnogorskom Zakonu o ravnopravnosti polova, gde takođe stoji da je "korišćenje riječi u muškom rodu kao generički neutralne forme za muški i ženski rod" diskriminacija. U Crnoj Gori se odnedavno pripremaju izmene tog zakona kojima će se preciznije odrediti i način upotrebe nediskriminatornog jezika, odnosno reči za zanimanja i titule u ženskom rodu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da bi i kod nas bilo najbolje da se izmenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti propiše dužnost upotrebe rodno osetljivog jezika.
- Iskustvo nam je pokazalo da se ono što je zakonom uvedeno poštuje. Tako bi postojala zakonska obaveza, a ona bi zatim očekivano uticala na širu upotrebu rodno senzitivnog jezika i govora. Upotreba jezika u kojem se jednak status i uloge žena i muškaraca ravnopravno tretiraju predstavlja bitan aspekt rodne ravnopravnosti. Njime se postiže i faktička ravnopravnost polova. Verovatno je i da ukoliko ništa ne budemo činili, prirodni procesi i promene jezika koji je, kao što sam već rekla živ i koji se vremenom menja, dovešće do toga da se postepeno uvode ovakve promene u jeziku. Ipak, naš cilj bi trebalo da bude ubrzanje ovog procesa i na tome ćemo nastaviti da radimo.
Vojska Srbije dobar primer
Kao pozitivan primer poverenica ističe Vojsku Srbije, koja čini dosta toga u pogledu rodne ravnopravnosti i zabrane diskriminacije.
- Još 2011. godine Ministarstvu odbrane i Generalštabu Vojske Srbije preporučili smo uvođenje rodnih naziva činova u vojsci kao i da se pripadnice srpskih oružanih snaga oslovljavaju sa „gospođo“. Vojska je delimično prihvatila našu preporuku i pravilnikom je pre dve godine uvela da se za žene isključivo koristi termin „gospođa“, dakle u vojsci je izbačen iz upotrebe termin „gospođica“. Što se tiče činova u ženskom rodu, vojska je konsultovala SANU kako bi se našli adekvatni termini, a do tada zadržava činove u muškom rodu - kaže Nevena Petrušić.
MuŠki rod nije neutralan
Deo lingvista i lingvistkinja ne podržava zahtev za standardizaciju rodno osetljivog jezika smatrajući da je muški rod u mnogim slučajevima neutralan, te da gramatički rod naziva zanimanja i titula ne upućuje i na pol osobe. Takvi stavovi, međutim, osim što se ne menjaju decenijama, nemaju naučnu potporu. O rodno osetljivom jeziku se počinje više razmišljati otkad se pojavila knjiga "Rod i jezik" (2009), u kojoj su profesorka Svenka Savić i njene koleginice dale preporuke za neseksističku upotrebu jezika. Knjiga je produkt niza dugogodišnjih istraživanja veze jezika i roda, među kojima su i psiholingvistička koja dokazuju da neutralnog roda, u jezicima koji imaju gramatičku kategoriju roda, zapravo nema.
.jpg)
