Izvor: B92, 26.Okt.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene na selu i dalje podređene
(Beta)
Novi Sad -- Žene na selu još uvek teže uspevaju da se izbore za svoju jednakost sa muškarcima.
Pločica je najjužnije banatsko selo i broji oko 2.000 stanovnika. Mnoge žene iz ovog sela su, iako je Beograd svega 40-ak minuta udaljen od Pločice, retko imale priliku da otputuju negde i uglavnom su vezane za kuću i posao. Iako je početkom veka u selu formiran aktiv koji raznim aktivnostiuma pokušava da animira žene, broj članica je sve manji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Većina žena kaže, obzirom da su vrlo rano stupile u brak, ipak su to neke godine kad ti provedeš 10-15 godina i odjednom rešiš da kreneš nešto da se baviš tim. Mislim da je najveći problem tih žena što nemaju razumevanje u samoj porodici", smatra Živanka Jovanov Petrović, predsednica Aktiva žena Pločice.
Sličan problem imale su prilikom samoorganizovanja i žene iz Neradnina, sela nedaleko od Iriga.
Čak i kad su uspele da se organizuju i da počnu sa realizacijom svojih projekata, poput uređivanja seoskih bunara ili izgradnje etno kuće, koju su same napravile, i dalje su nailazile na nerazumevanje.
"Jako puno ljudi nam je govorilo, od kojih smo tražili pomoć - idite vi bolje kući, sadite vaš paradajz, muzite krave, nema od tog ništa. Kakva patlidžanijada, kakav turizam, kakav aktiv – jednostavno , nažalost kažem i sada ima žena koje nisu u mogućnosti da dođu”, priča Marica Subotić iz Aktiva žena Neradin.
U Aktivu međutim kažu da neće odustati od svojih aktivnosti, jer smatraju da mogu postići dosta toga.
"Žene prisustvuju u našoj organizaciji. Ne samo da imaju prilike da budu članice, ne samo da imaju prilike da rade volonterski ili već kako na svim tim projektima, imaju prilike da postanu svesnije sebe same, svojih potencijala”, kaže predsednica Aktiva Vojislava Subotić.
Autorka nedavno prezentovanog projekta o položaju žena na selu, sociološkinja Marina Blagojević kaže da je značaj ženskih organizacija veoma veliki upravo zbog toga što one ne doprinose samo zajednici već i sebi.
"Žene koje se tim organizacijama priključuju kažu sasvim eksplicitno da one to čine zato što je to dobro za njih, zato što su željne druženja. Oni ustvari ovim organizovanjem proširuju svoj socijalni prostor i to ga dramatično proširuju”, kaže ona.
"Činjenica da ove ženske organizacije međusobno komuniciraju, da jedni kod drugih idu u goste je veoma važna za poboljšanje kvaliteta života tih žena i za njihov proces učenja i razmene”, objašnjava Blagojevićeva.
Neki od razloga lošeg položaja žena na selu su tradicija i patrijarhalnost našeg sela, kao i teže zapošljavanje žena na selu u odnosu na grad.
Pokrajinska vlast je ove gopdine imala nekoliko projekata fokusiranih na nezaposlene žene, a naredne će stotinak ženskih organizacija dobiti sredstva za neke od svojih projekata, dok članice aktiva biti edukovane kako bi same pisale projekte i učestvovale na konkursima.
