Izvor: Politika, 26.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene diskriminisane na tržištu rada
Još nezamislivo da žena koja loše prođe na oglasu za posao tuži nesuđenog poslodavca ako je pitao da li planira udaju i decu
Nešto više od polovine žena u Srbiji misli da je fizički izgled žene izuzetno bitan pri zapošljavanju (tek svaka deseta veruje da spoljašnji atributi muškaraca igraju istu ulogu), sličan postotak njih ne zna da prilikom zapošljavanja poslodavac nema pravo da od potencijalnog saradnika traži podatke o bračnom stanju i porodičnom statusu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a 81 odsto Srpkinja uvereno je da kod nas postoji diskriminacija kada su u pitanju radna prava, pogotovo kad su u pitanju žene. Indikativnih 63 odsto žena izjašnjava se da muškarci više zarađuju, čak i ukoliko imaju isto radno mesto i iste kvalifikacije. Nažalost, velika većina, 77 odsto žena koje traže ili planiraju da traže posao u skoroj budućnosti – pesimistična je u pogledu svojih šansi.
Sve ovo moglo se čuti na jučerašnjoj konferenciji za novinare na kojoj su Agencija za ispitivanje javnog mnjenja Strateški marketing i Beogradski centar za ljudska prava obelodanili rezultate istraživanja „Radna prava i diskriminacija – upoznatost i stavovi žena u Srbiji” sprovedenog minulog septembra na reprezentativnom uzorku od 575 ispitanica. Istovremeno je predstavljena i publikacija Beogradskog centra za ljudska prava, „Radna prava žena u Srbiji”. Januarski podaci Strateškog marketinga govore da, što je zabrinjavajuće, dve trećine pripadnica lepšeg pola strepe od otkaza i gubitka posla (svega jedan odsto manje od muškaraca), u odnosu na jednu trećinu iz septembra prošle godine, kada su mediji tek počeli da izveštavaju o nadolazećoj svetskoj ekonomskoj krizi.
Ustav Srbije nedvosmisleno proklamuje jednakost polova tako što propisuje da država jamči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Ipak, u našoj zemlji bio bi pravni presedan da žena koja loše prođe na oglasu za posao tuži nesuđenog poslodavca ukoliko ju je na razgovoru za posao pitao nešto „nezgodno”, recimo, da li planira udaju i decu u narednih nekoliko godina.
Dr Zorica Mršević, zamenica zaštitnika građana zadužena za rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom, naglasila je da je poštovanje i korišćenje sudskih procedura jedini pravi put da se realizuju radna prava oštećenih građana, iako su oni neretko ubeđeni da su procesi spori i namešteni.
– Takođe, odnos između poslodavca i radnika ili radnice dugo je kod nas preciziran kao jedna vrsta privatnog odnosa, koji nije javnopravnog karaktera. Kao i kad se radi o nasilju prema ženama, građani shvataju da je i diskriminacija u radnopravnoj oblasti pitanje od javnog interesa. Evropa puno ulaže u stvaranje nediskriminativnog poslovnog ambijenta, a to shvatanje dolazi i do naših krajeva i naših žena – rekla je Zorica Mršević.
Beogradski centar za ljudska prava sproveo je ovo istraživanje uz podršku Razvojnog fonda Ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM), čiji su programski prioriteti svuda u svetu ekonomska bezbednost i zaštita radnih prava žena, kao i podržavanje napora da se diskriminacija žena smanji.
– Smatramo da je pozivanje na odgovornost državnih tela i državnih službenika, pogotovo tužilaca i sudija, važno za efikasno sprovođenje zakonodavstva u oblasti radnih odnosa. Posebno je važno skretati pažnju samih žena na njihova zajamčena prava – istakla je Birna Torarinsdotir, savetnica za oblast rodne ravnopravnosti iz kancelarije UNIFEM-a u Beogradu.
T. Bojković
[objavljeno: 27/01/2009]
