Izvor: Politika, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene bez moći i novca
Vida Petrović-Škero je specifična: em žena, em na čelu suda i to Vrhovnog suda Srbije. Najnovije istraživanje Instituta društvenih nauka o položaju žena u pravnim profesijama, rađeno pod mentorstvom Zorice Mršević, pokazuje da su žene u većini u sudovima: u opštinskim sudovima ih je čak 66 odsto, u okružnim 56 odsto, a u Vrhovnom sudu 52 odsto. Ali, žene predsednici su u manjini na rukovodećim položajima.
Dragana Petrović, potpredsednik Saveta za ravnopravnost polova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vlade Srbije, kaže da je sada "teško reći da li su neka zanimanja manje plaćena zbog toga što tu rade žene, ili muškarci napuštaju zanimanja koja su manje plaćena i prepuštaju ih ženama".
Šta god da je uzrok ili posledica zaključak je opšti i izriče ga profesor dr Marijana Pajvančić, ministar pravosuđa u ženskoj vladi: "Žena nema tamo gde su moć i novac". To se može videti i iz godišnjeg izveštaja vojvođanskog ombudsmana za 2004. godinu. U Fondu za razvoj neprofitnog sektora je osam žena i tri muškarca. U njemu nema para. U Fondu za razvoj je jedna žena i 10 muškaraca, a u Garancijskom fondu je 11 muškaraca i nijedna žena. U ova dva fonda ima novca. Tome Pajvančić dodaje pitanje: "Koliko je žena među gradonačelnicima?".
Zašto žena nema na rukovodećim mestima i kada čine većinu u nekoj profesiji? Dragana Petrović jedan od razloga za to vidi u stereotipima: "Uloge žena su manje vrednovane i one imaju težu prohodnost u institucije zbog porodičnih obaveza. Predsednik opštine nije smenjiva funkcija, ali s tog mesta je baš žena smenjena zato što je na porodiljskom bolovanju. Iako i muškarci mogu da uzmu porodiljsko bolovanje, pa da žena nastavi da radi, kod nas je od 2005. godine kada je ta mogućnost uvedena samo dvadesetak muškaraca iskoristilo to pravo. To nije tako samo zbog nasleđa i podele poslova na muške i ženske, već i zato što muškarci imaju veće plate i ne isplati im se da ne rade. Žene imaju prekid u karijeri ako se okrenu materinstvu. One se pored toga bave održavanjem domaćinstva i brinu o starijim članovima porodice. A, s druge strane, očekuje se povećanje nataliteta, što je licemerno."
Milka Puzigaća, direktorka agencije "Skan", kaže da je "neravnopravnost žena najvidljivija prilikom izbora na rukovodeće funkcije u preduzećima i ustanovama, prilikom zapošljavanja, u bračnim i porodičnim odnosima, prilikom izbora na političke funkcije i u ostvarivanju prava pred državnim organima".
Zanimljivo je da istraživanja agencije "Skan" pokazuje da neravnopravnost žena prilikom izbora na političke funkcije više prepoznaju muškarci nego žene. Dakle, muškarci vide, više nego žene, da su u politici žene neravnopravne. Milka Puzigaća objašnjava: "Na prvi pogled to izgleda čudno, ali nije tako. To je posledica činjenice da muškarci više sede u političkim organima i telima, pa je i logično da to više prepoznaju. Drugi razlog leži na sasvim drugom mestu. Muškarci više vremena provode pred televizorom, dok žene rade po kući."
Neravnopravnost u politici, a politika je u Srbiji i dalje komandno mesto za celo društvo, bila bi i veća da stranke nisu poslušale savet Evropske unije da žene treba da čine trećinu kandidata na izbornim listama. Zato sada žene čine petinu saziva Skupštine Srbije, ali u vladi ima samo četiri ministarke. Samo je petina žena zakonodavaca i trećina vladinih funkcionera, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2002. godine. Na mestima rukovodilaca lokalne samouprave ih je 28,1 odsto, na funkcijama organizacija od posebnog značaja 35,1, direktora i izvršnih rukovodioca 25,2, na mestima rukovodioca i menadžera privrednih sektora 28,1, na mestima menadžera sektora 46,4 odsto, a trećina su rukovodioci i menadžeri malih preduzeća.
Detalj o uočavanju političke neravnopravnosti ne važi i za opštu sliku ravnopravnosti žena i muškaraca. Na pitanje "Skana" da li su u našoj stvarnosti žene izjednačene u svim pravima sa muškarcima, iz septembra 2006. godine, 35,4 odsto žena je odgovorilo da imaju podjednaka prava u svim oblastima, a to je mislilo i dvostruko više muškaraca, 70,5 odsto. Da imaju manja prava misli 63,4 odsto žena i 23,4 odsto muškaraca, a da imaju veća prava izjasnilo se jedan odsto žena i 5,8 odsto muškaraca. Zakon, naravno, propoveda ravnopravnost. Dragana Petrović kaže: "U članu 15. Ustava piše da će država razvijati politiku jednakih mogućnosti, jer mnoge žene nisu svesne da može da bude drugačije. Ali, zakonom ne može da se reši ko će posle ručka da pere sudove, a ko će da čita novine".
[objavljeno: ]
