Izvor: Politika, 03.Sep.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena u sigurnoj, muž u njenoj kući
Od početka godine 29 žena ubijeno u porodičnom nasilju. – Umesto da zaustave nasilnike, institucije ženama i deci nude smeštaj u socijalnim ustanovama
Kada je zbog višegodišnjeg nasilja i pretnji ubistvom Dragana P. (39) podnela tužbu sudu da se njen suprug iseli iz stana koji je njeno vlasništvo i iz koga je pobegla sa svoje dvoje dece, sud je njenu žalbu odbacio kao neosnovanu. Kada je saopštila da je žrtva nasilja i da želi da se razvede, očuh joj je jasno stavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do znanja da ne želi da je izdržava i da je njen brak njen problem. Stručnjaci Centra za socijalni rad nisu bili u stanju da pomognu Dragani da izađe iz ovog zlosrećnog životnog lavirinta i uputili su je u Sigurnu žensku kuću, u kojoj se ona sa decom nalazi od aprila.
– Nedugo nakon što sam se iselila iz sopstvenog stana koji sam unela kao miraz u brak, moj suprug je doveo drugu ženu, nije platio nijedan račun za kuću zbog čega mu je nedavno isečena struja, pa sam svesna da ću morati da platim sve dugove koje je on napravio u mom odsustvu – ako i kada sud nekada presudi u moju korist – priča Dragana koja je nasilje trpela praktično od prvog dana braka.
Dragana je jedna od 18 žena koja se trenutno nalazi u Sigurnoj ženskoj kući u Beogradu, u kojoj je samo od početka godine sklonište pronašlo nekoliko stotina žena.
Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, u okviru koga se nalaze tri sigurne ženske kuće, kaže da se početkom jeseni očekuje povećani priliv žena i dece, jer iz iskustva zna da se nakon velikih praznika, letovanja i zimovanja ova kuća popuni „izbeglicama” iz toplog porodičnog gnezda.
– Septembar je mesec kada na naplatu stižu čekovi kojima smo platili letovanje i kada se mora izdvojiti novac za dečju odeću i obuću, školske udžbenike i zimnicu, a to uvek rezultira svađama oko novca, a neretko i izbacivanjem žene i dece iz stana. U avgustu i julu u proseku je bilo 30 žena i isto toliko dece – priča Vesna Stanojević.
Ona ne krije svoju zabrinutost zbog činjenice da je od početka ove godine 29 žena ubijeno u porodičnom nasilju i stradalo od ruke najbližeg svog, uključujući i žrtve nedavnog ubistva u Tutinu. I ova porodična tragedija ostala je u senci „horskog pevanja komšiluka” o divnom čoveku koji ni mrava ne bi zgazio i koji je ubio svoju ženu i trinaestogodišnju kćerku, ogorčeno priča Vesna Stanojević. Ona objašnjava da, uprkos brojnim zakonskim propisima kojima se žena štiti od nasilja, Sigurna ženska kuća i dalje nosi veliki deo institucionalne nebrige sistema prema žrtvama nasilja. Vesna Stanojević navodi primer žene koja je sa svojom bebom u ovoj kući provela više od godinu dana, jer nije imala drugo sklonište od nasilja svog supruga, a za koju su stručnjaci Centra za socijalni rad predlagali da je smeste u dom za stare ili u prihvatilište za beskućnike – dok je muž ostao u stanu koga su zajednički stekli u braku.
Prag Sigurne ženske kuće je pre dva meseca prešla i Jelena M. (29), koja je od prvog dana braka živela sa roditeljima svoga muža, a koji su bili nemi svedoci nasilja svog sina i podržavali njegova pravila kućnog reda. Ta pravila su uključivala i zabranu telefoniranja, izlaska iz kuće i skretanja sa maršrute kuća–posao.
– Moj suprug se protivio mom zaposlenju. Kada sam sticajem okolnosti pronašla posao u trgovini, na svaki način je pokušavao da me natera da dam otkaz, iako je moja plata bila jedini sigurni izvor primanja, s obzirom na to da moj muž na građevini radi sezonske poslove. Od kako sam se zaposlila njegovo nasilje se intenziviralo i počeo je da nas izbacuje iz kuće noću. Moji roditelji su znali za našu porodičnu situaciju, ali me je otac dobronamerno savetovao da decu ostavim ocu, a da se ja preselim kod njih dok se stvari ne smire. Kada sam shvatila da se stvari ne smiruju, već pogoršavaju, pobegla sam sa decom u Sigurnu žensku kuću. U međuvremenu, radnica Centra za socijalni rad me je savetovala da ne odlazim na posao iz bezbednosnih razloga i da otvorim bolovanje kako mi ne bi bila ugrožena bezbednost na miru. Zbog svog duševnog mira, promenila sam broj telefona, jer su mi svakodnevno stizale pretnje da će me pronaći, prebiti i baciti bombu na Sigurnu žensku kuću. Podnela sam krivičnu prijavu i čekam da sudovi počnu sa radom nakon letnje pauze – priča Jelena M.
-------------------------------------------------------------------------------------
Nijedan nalog za iseljenje
Iako Sigurna ženska kuća postoji već 13. godina, položaj žena žrtava nasilja nije se bitno izmenio – nijedan sud u Srbiji tokom prethodne godine nije izdao nalog za iseljenje nasilnika iz kuće, aistovremeno nije izdat nijedan nalog za useljenje žrtve u stan. „Tokom 2009. godine donete su samo dve sudske presude da se nasilnik iseli iz svoje kuće, a žene koje su ostale u tim kućama bile su podvrgnute nezamislivom teroru braće, prijatelja i kumova svojih muževa da im je preselo svako slovo pravosnažne presude”, ističe Vesna Stanojević.
Katarina Đorđević
objavljeno: 03.09.2013.
