Izvor: BKTV News, 23.Jan.2018, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena, na koju se sažalila CELA SRBIJA, najveća je prevara u NAŠOJ ZEMLJI?!
Kad se humanost ljudi pokaže na delu, a onda se posumnja da je sve OBMANA.
Beograđanka Verica Janković (31) je prošle godine preko devet medija uputila apel za pomoć. Predstavljajući se kao samohrana majka, koju je suprug ostavio kad je obolela od tumora na mozgu, kao žena koja je donirala ćerki bubreg, žena čiji je sin imao tri operacije srca, majka dvoje, troje, pa i četvoro dece. Apelima je uspela da prikupi više od pola miliona dinara, a onda se javio crv sumnje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << u istinitost cele priče.
Kako je počelo?
Prošlog četvrtka na redakcijski broj telefona, pozvala je izvesna Veselinka, žena koja nas je zamolila da pomognemo njenoj kumi.
"Moja kuma je bolesna od tumora na mozgu. Ima sina, malog, anđeo. Tri puta mu je operisano srce. Ima i ćerku, stariju. Žive u straćari, jedna sijalica i dvorište puno vode. Pomozite, molim vas, ona neće još dugo... A ne da decu u Dom, bez njih ne može da živi. Samo joj treba pomoć da preživi".
Kuma Veselinka sa novinarkom BKTVNews, Foto: BKTVNews
Narednog dana već smo krenuli u posetu Veselinkinoj kumi. Da pomognemo.
Ulica: Vuka Vrčevića u najgorem naselju u Beogradu - "Deponiji" iza Pančevačkog mosta. Ni taksista nije uspeo da pogodi adresu iz prvog, ali Veselinka je čekala ispred...
Invalidska kolica za bolesnu samohranu majku, Foto:BKTVNews
Do "kuće" blato, izmeti pasa, pobacane daske da se gazi preko vode.
"Kuća" od kartona. Ispred trema kolica za invalide. Unutra kredenac, dva kreveta, sto, nekoliko stolica i "smederevac". Žena sa dvoje dece, stariji muškarac i žena, kuma Veselinka koja nas je i uvela u kuću.
Verica sa decom: Pavle alijas Filip i Ana Marija
-"Ja sam Verica Ristić", predstavlja se žena koja sedi na jednom krevetu. "Ovo su moja deca, ćerka Ana Marija (6) i sin Pavle, on ima 19 meseci. Na početku trudnoće sa njim su mi konstatovali cistu na mozgu, sumnjaju da je tumor, ali zbog trudnoće nisam mogla na magnetnu rezonancu. Onda se rodio Filip, sa sračanom manom, krv mu se slivala u pluća. Sa dva meseca je operisan u "Tiršovoj", priča Verica dok privija sina uz grudi.
- "Koji Filip?", pitamo.
- "Moj sin. Mislim, on se zove Pavle, ali ga zovemo i Filip", odgovara Verica, a na njen odgovor se spremno nadovezuje kuma Veselinka: "Ja ga zovem moj Fića".
I nama se "pali prva lampica sumnje", ali nastavljamo priču dalje.
Verica sa sinom Pavlom (ili Filipom) i ćerkom Anom Marijom
"Muž me je ostavio kad sam se razbolela. Znate, moj otac je mene prodao. Naterao me je da se udam za Aleksandra Jankovića, da bi od njega dobio pare. Udala sam se sa 18 godina. Šest meseci kasnije sam dobila dijabetes, tri puta dnevno primam insulin, imam spondilozu, onda ta cista koja se, kako sumnjaju lekari pretvorila u tumor. Na noge ne mogu, koristim štap i kolica. Ne mogu sama ni da se okupam. Pre tri meseca sam pala na ulici. Hitna pomoć me je odvezla u Urgentni centar. Tamo su mi lekari rekli da sumnjaju na tumor i da moram hitno da uradim MR. Ali na to se čeka, a kod privatnika košta 9.000 dinara, pa ako bi neko mogao da mi pomogne, da mi da taj novac", nastavlja Verica.
- "A da li ste zakazali MR u državnoj službi?", pitamo.
-" Jesam, ali tek za 11. mart, a do tada je pitanje da li ću biti živa. Na noge ne mogu. Imam stalne vrtoglavice, padam. I Pavlu treba terapija, rehabilitacija. On ima astmu, a mi nemamo za pumpicu. Ovde je dolazio profesor Đukić. Video je gde živimo. Rekao je da deta mora pod hitno da promeni prebivalište. Moj Pavle je sečen po celom telu, i trebaju mu lekovi, treba mi "synogis" vakcina koja se plaća", nastavlja Verica.
-"Koji profesor Đukić? Iz koje bolnice?", pitamo.
"-Uhhh, ne znam, imam tu negde u papirima. Znate, ja zaboravljam, sigurno zbog tumora", odgovara Verica, a nama se ponovo javlja crv sumnje.
Ali želimo da verujemo, da pomognemo, pa nastavljamo razgovor.
"Živeli smo sa mojim mužem u Mirijevu, kao podstanari. Onda nas je on ostavio. Otišao je za Nemačku. Nikad više nije pitao za nas. Ne trebaju mu bolesna žena i bolestan sin, a nas je ostavio na milost i nemilost. Gazda u Mirijevu nas je pre sedam meseci izbacio iz stana zbog neplaćene kirije i računa. Sa decom i nešto malo stvari sam završila u parku. Nismo imali gde... I onda je naišla ova dobra žena, Đurđa", priča Verica i pokazuje na stariju ženu koja sedi u ćošku. "Nisam je poznavala. Prišla nam je i sažalila se na nas. Ona nas je dovela ovde, u njenu kuću, primila nas je iako ni oni nemaju ništa. Bolesni su, žive od socijalne pomoći, ona žena prosi, pruža ruku da joj narod udeli da bi nama pomogla", priča Verica.
Dobrotvorka Đurka Novakov sa Vericom i njenom decom, Foto:BKTVNews
Đurđa i njen suprug Konstatin Boža Novakov najpre izbegavaju da pričaju, ali ih kuma Veselinka ohrabruje.
"Sažalila sam se na nju, i sad smo tu. Ni mi nemamo, uzimamo ručak iz narodne kuhinje pa delimo. Decu sad gledam kao da su moji unučići", ipak progovara Đurđa.
I priča kume Veselinke je "srceparajuća": "Ja im pomažem koliko mogu. Digla sam kredit, od penzije sad primam samo 2.500 dinara. Sve je otišlo njima, da pomognem. Znate kakvo je ona detinjstvo imala. Otac je vezivao. To da čujete, srce da vam stane od tuge".
A onda priču opet preuzima Verica: "Nama samo treba malo pomoći, malo novca da uradim MR, da Pavlu kupim lekove, mleko, pelene. I kad bi našli neku sobu sa kupatilom da odemo odavde. Ima da se nađe i za 50 evra. Ne treba nama mnogo, ali nam treba hitno jer se bojim i za sebe i za decu", priča Verica.
Obećavamo pomoć, a onda tražimo papire.
"Dajte nam dokumentaciju o operaciji vašeg sina, vaših bolesti", tražimo.
"Ijao, nemam to za Pavla. Znate, to je sve ostalo u stanu iz kog nas je gazda izbacio. Ali evo pogledajte, Pavle ima rez", uverava nas Verica i zavrće dečakovu majicu. Preko stomaka, vidi se slabo urezana linija.
"A taj papir kad ste pali na ulici, iz Urgentnog, i papir da vam je zakazana MR?", nastavljamo da tražimo.
"Uh pa to je tu negde. Baba je to negde stavila. Evo to za MR mi je u novčaniku... Ufff, negde sam ga stavila. Pogledajte u novčaniku imam samo sto dinara", priča Verica.
"Treći razlog za sumnju".
Onda se uključuje Ana Marija. Lepa i izuzetno pametna šestogodišnjakinja:
"Mogu da te pitam nešto. Da li postoji Deda Mraz?"
"Postoji", odgovaramo.
"A zašto onda nikad ne dolazi kod nas... A znaš šta bih ja volela da mi donese. Nešto za hranu. Znaš šta najviše volim da jedem: paštetu, palačinke, špagete..." nabraja devojčica.
Vericina ćerka pokazuje prazan frižider, Foto:BKTVNews
-"Svi smo gladni. Ja moram da jedem zbog insulina, inače ću pasti u komu. A kome dati prvo, meni ili deci?", nastavlja Verica.
"U redu. Pomoći ćemo, ali dajte nam vašu ličnu kartu", obećavamo i tražimo dokument koji mora da ima.
Verica je daje i odmah reaguje: "Znate, tu piše Verica Janković. To mi je prezime bivšeg muža, ali sam predala da vratim devojačko prezime. Zato sam vam rekla da sam Verica Ristić. Neću prezime tog zlotvora", objašnjava Verica.
"Nešto se ovde ne poklapa, pali se nova lampica sumnje".
Lična karta Verice Janković, Foto:BKTVNews
Usput kaže da ima osam razreda škole, da nikad nije radila, da želi samo pomoć da prežive, ona i njena deca. Nema račun u banci, ali ljudi mogu da šalju novac postnetom na telefon kume Verice. Mnogo će im značiti.
"Ima dobrih ljudi", kaže uvereno Verica. I kao poslednji adut za dokazivanje priče vadi lekove.
Lekovi kao dokaz, Foto:BKTVNews
Ustajemo. Obećavamo pomoć, naravno kad svu dokumentaciju slika i pošalje nam. I kad proverimo priču.
Vraćamo se u redakciju, ukucavamo ime "Verica Janković" u "guglu". Šok. Jedan, drugi...
Od februara do novembra prošle godine, Verica Janković dala je sedam intervjua za novine i dva za televizije. I u svakom intervjuu dala je različitu priču. Iste su samo slike, odnosna ona i deca. Mada u jednom intervjuu tvrdi da ima dvoje, u drugom troje, a u trećem četvoro dece. U jednom intervjuu, Filip čeka treću operaciju, u sledećem čeka transplataciju u Beču, a onda mu samo trebaju lekovi sa astmu, dok je njoj konstatovan tumor.
A onda nam je postalo jasno i zašto je Verica uverena da postoje dobri ljudi. Za tih devet meseci, koliko se oglašavala dobila je više od pola miliona dinara pomoći dobrih ljudi.
Ali da krenemo od prvog intervjua:
Prvi intervju - 24.2. 2017.
"Filip ima sedam meseci, dva puta mu je operisano srce. U martu je treća operacija, a ja nemam novca za terapiju koja košta od 50.000 do 100.000 dinara. To su nemački lekovi. Pre dve godine sam dala bubreg ćerki Ani. Radim u trafici za 26.000. Samohrana sam majka, podstanar. Živimo sa mojom majkom, čija je penzija 7.000 zbog kredita koji smo podigle kada sam ćerki donirala bubreg", pričala je Verica za jedne beogradske novine.
Drugi intervju - 10. mart 2017.
"Sedmomesečnom Filipu potrebno je 800 evra za operaciju srca. Ljudi su se već javljali, pomogli su, ali potrebno nam je još 450 evra za operaciju koja je 27. marta zakazana u Beču. Ovo mu je treća operacija.Posle toga će nam trebati novac i za postoperativnu negu", pričala je Verica i ponovila priču o doniranju bubrega ćerki. "Ja sam svojoj ćerki dala bubreg i naravno da ću dati sve što je potrebno samo da su oni zdravi, ali s druge strane ona svako veče plače jer je gladna, a ja ne mogu da joj pomognem", pričala je Verica za jedan beogradski portal.
Treći intervju - 15.06.2017.
"Filipu je tri puta operisano srce. Poslednji put u martu, kada mu je ugrađen bajpas. Lekari u "Tiršovoj" su mi rekli da mu je potrebna transplatacija. Ali on je u lošem stanju, a ja nemam za terapiju. Otac mi je umro, majka nas je napustila. Živimo od socijalne pomoći, hranimo se na kontejneru, čistim stanove, prosim... Filipov otac da po 5.000-6.000 dinara "kad ima". Lekari su mi rekli da postoji mogućnost transplatacije srca u Nemačkoj. Sad čekamo dopis iz Nemačke i tek onda ćemo znati koliko transplatacija košta. Rekli su mi da će biti između 50.000 i 100.000 evra. Lekari kažu da bi trebalo do 5. septembra da budemo zakazani, pričala je Verica za jedne novosadske novine.
Četvrti intervju - 25.8.2017.
"Filip je operisan kada su mu bila 4 meseca. Imao je 3 kilograma i borili smo se svim silama da ga spasemo, uspeli smo, ali sada se borimo svim silama da mu produžimo život i da moj anđeo dobije novo srce. Ja sam samohrana majka troje dece. Asmatičar sam, pre par godina mi je ustanovljeno da na mozgu imam cistu. Zato ne mogu da nađem stalno zaposlenje, svako me odbije, a svakog meseca nam treba između 50.000 i 100.000 din, pričala je Verica za jedne sarajevske novine.
Peti intervju - 27.08.2017.
"Filipu je sa osam meseci dijagnostifikovana teška srčana mana i podvrgnut je hirurškoj intervenciji. Sada su mu redovno potrebni lekovi: vakcina "sinagis" i lek "lena enalapril" za koje je potrebno 500 evra mesečno. Filip je već mesec dana bez lekova, a komplikacije mogu biti kobne. On te skupe lekove mora da koristi do pete godine. Ja imam još dve ćerke, Saru (12) i Ana Mariju (6), ali njih dve su više gladne nego site. Kad Filip poraste i njegovo stanje se popravi, zaposliću se kao medicinska sestra za šta sam završila školu. Pre nekoliko meseci sam se rastala od nevenčanog supruga, jer više nisam mogla da trpim torturu. Tukao me je, maltretirao, izbio mi je sve zube. Ćerke nije ni priznao, samo Filipa. A Filip se bori i sa astmom, zbog čega svakoga dana mora na inhalacije. Devojčice gladne, on bolestan. Imam samo majku, koja je stara, bolesna i živi u još gorim uslovima od nas. Krov nad glavom imamo zahvaljujući bračnom paru, Jovanki i Srđanu, koji žive u Beču, a koji su nam besplatno dali da živimo u prizemlju njihove kuće u Beogradu, pričala je Verica za jedan beogradski list.
Šesti intervju - 04.09.2017.
Redakcija lista u kome je Verica Janković dala peti intervju, samo sedam dana kasnije objavila je priču o dobrotvorima, koji su pomogli Vericu, ali i njenu novu "tužnu" priču.
"Morana iz Sidneja je poslala 250 australijskih dolara, a anonimni donator iz Perta 90 dolara", objavio je ovaj list.
Verica je novac primila u redakciji.
- Nažalost, Filip se opet razboleo. Imao je temperaturu 40. To je vrlo opasno. On je sa osam meseci podvrgnut hirurškoj intervenciji, ali sada mu trebaju lekovi koji koštaju 500 evra mesečno. Nemam dovoljno pelena, garderobe za njega, cipelice. Molim sve dobre ljude ako mogu da nam pomognu s neophodnim lekovima, to bi za nas bio spas ", pričala je Verica, koja se, kako je tvrdila tada, nekoliko meseci ranije rastala od nevenčanog supruga Ivana Ivanovića.
Sedmi intervju - 17. 11. 2017.
"Sama odgajam sina i tri ćerke. Jedva sam pokretna jer bolujem od tumora na mozgu, dijabetesa i astme. Kad sam se razbolela, muž mi je rekao "šta će mi takva žena", otišao sa drugom i nikad se nije javio, niti je dao dinara za decu. Gazda me je izbacio iz stana. Sada sa decom živim u oronuloj kući na Karaburmi, prikovana za krevet. Imam sina Filipa, i ćerke Mariju (6), Natašu (7) i Saru (12). U kući nemamo ni kupatilo, gladujemo. Ne smem nikome da se žalim jer ako ljudi iz socijalnih službi dođu i vide u kakvoj bedi odgajam decu, oduzeće mi ih odmah, a to bi me dotuklo. Filip se rodio sa astmom i bolesnim srcem i operisan je još kao beba. Potreban mu je inhalator. On i Marija su uglavnom u ovoj straćari sa mnom, a Sara i Nataša često odlaze kod moje kume koja brine o njima, pričala je Verica za jedan beogradski list.
Verica je dala intervjue i za dve televizije. Jedna je posle emitovanja priloga, dobila nekoliko poziva građana koji su tvrdili da je u pitanju prevara.
(Sutra: Koliko je novca dobila Verica Janković, kako su u celu priču posumnjali upravo oni koji su se prvi odazvali na njen apel i sa kakvim papirima je htela da dokaže svoju i bolest sina)
.jpg)
