Izvor: Politika, Beta, 21.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena je za kuću, a muško je za van kuće
Romska tradicija je jaka i čak 63 odsto devojaka osećalo bi krivicu kada bi uradilo nešto suprotno tradiciji
Položaj romskih žena pre svega određuje jaka patrijarhalna tradicija zbog koje ne idu u školu ili je jako rano napuštaju. Zatim sledi rana udaja i rađanje dece dok to muž zahteva. Zato Romkinje ne rade i u svom kratkom životu, prosečno žive 45 godina, ugađaju drugima i najčešće trpe nasilje.
Istraživanje Dekada i položaj Roma u Srbiji pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da 87,1 odsto Romkinja nema obrazovanje – bilo da je bez škole (18,8 odsto) ili je funkcionalno nepismeno (68,3 odsto) dok samo 0,4 odsto ima završenu višu školu ili fakultet. Tradicija, vaspitanje i očekivanje roditelja igraju važnu ulogu u životu Romkinja. Čak 63 odsto devojaka osećalo bi krivicu kada bi uradilo nešto suprotno tradiciji, 36,2 odsto ne bi, a samo dva odsto u istraživanju Romskog ženskog centra je odgovorilo da ne zna.
Romska tradicija ne stavlja muškarce i žene u isti položaj. Kao odgovor na pitanje zbog čega misle da nisu u istom položaju, roditelji su dali ove odgovore: zašto bi bili, žena mora da sluša muža, žena je ispod muškarca, takva je tradicija, tako je već sto godina, muškarac i žena ne smeju da imaju isti položaj, ne sme biti isti položaj, tada bi žene podivljale, muškarac mora da se brine o porodici, žena je za kuću, a muško je za van kuće"
Jasna Ilić, aktivistkinja Romskog ženskog centra „Bibija”, kaže da kod Roma postoji kult devičanstva. „Nevinost se mora dokazati čaršavom. A pre toga, kada mlada Romkinja dobije ciklus, povlači se iz škole da je niko ne bi iskoristio i okaljao joj obraz. Romske devojčice često same napuštaju školu.
Priča o prodaji nevesta je, u stvari, kompenzacija roditeljima koji su joj sačuvali čast i poštenje. Ženska deca se ne školuju, jer kakva korist od učenja kada idu u tuđu kuću? Zašto bi se onda ulagalo u nju. Istina je da mnoge mlade Romkinje prose zajedno sa decom na ulicama. Tu već ulazimo u zonu trafikinga, jer to nije uvek svojevoljno. Romi često zajme novac, a onda ne mogu da vrate i dolaze u robovski odnos. Romi imaju i realan strah od ulaska u sistem. Često ne žele stan jer znaju da neće imati novac da ga plaćaju.”
Ovo bi u najkraćim crtama bila slika jednog od zatvorenih romskih krugova. U ovom krugu sudbina Romkinja je teža od sudbine Roma. Jer, one su apsolutno zavisne od muževa. „Kada se udaju a to je jako rano, one prekidaju odnose sa primarnom porodicom. Samim tim Romkinje su podložne nasilju.
One su na najnižoj lestvici u kući. Tek kada postanu svekrve imaju primat. Snajke su radna snaga koja služi porodicu i vaspitava decu. Ona mora da ćuti i da prihvata šta joj se govori. Sa njima je teško razgovarati o nasilju, iako nema Romkinje koja ne trpi neki oblik nasilja”, kaže naša sagovornica.
„Romske porodice uglavnom nemaju prihode a imaju petoro-šestoro dece, i dečaci idu u školu. Romkinje ne odlučuju o broju dece. O tome odlučuju muškarci. Žene se često žrtvuju za muškarce i rađaju više dece sve dok ne dobiju sina. Ali većina njih nema zdravstvene knjižice, jer je od 157 romskih naselja – jedno legalno. Na primer, muž ima zdravstveno osiguranje, a žena ne. To je vid kontrole jer ona ne može sama da ide kod lekara. Romkinje u proseku imaju od osam do 14 abortusa, ali ne upotrebljavaju kontracepciju niti se sterilizuju jer ne znaju da li će muž možda poželeti još jedno dete. One se često porađaju u kući, ali su svesne da to nije dobro i onda pozajmljuju zdravstvenu knjižicu. Sreća je da sada trudnice lekari moraju da prime bez knjižice. Romi imaju kult dece. Deca su zakon. Mnogo toga im je dozvoljeno. Pošto Romi rano umiru (žene u proseku žive do 45. a muškarci do 56. godine) imaju više dece jer će tako svakako neko ostati. Ali i njih pogađa sve što pogađa većinsku populaciju, tako da i mlade Romkinje imaju probleme sa začećem”, kaže aktivistkinja „Bibije”.
I kod Roma se ipak nešto menja. Nešto prihvataju, nešto ne. Najteže prihvataju ekonomsko osnaživanje Romkinja. „Kada žena dobije posao i donese novac u kuću, to je velika promena za muškarce. Osećaju se inferiorno. Romkinje se više interesuju i za studije. Ima i mnogo samohranih majki. Ali, sve to im nekako i opraštaju, a ako se udaju za Srbina porodica ih odbacuje”, kaže Jasna Ilić.
-----------------------------------------------------------
Dokazivanje nevinosti
Devojke, čak u 52 odsto slučajeva, ne žele da dokazuju svoju nevinost pokazivanjem čaršava, četiri odsto priznaje da je to glupo ali će morati da uradi, šest odsto želi da to izbegne, jedan odsto kaže da ih je sramota, a 32 odsto ih je spremno da dokazuje nevinost pred svetom, vidi se iz „Bibijinog” istraživanja Nevinost sloboda izbora.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 22/08/2009]
