Izvor: Blic, 29.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemljotresi u najavi
Zemljotresi u najavi
Srbija je trenutno zahvaćena talasom seizmičnosti - kaže Slavica Radovanović, direktor Republičkog seizmološkog zavoda, povodom prekjučerašnja četiri zemljotresa, sa centrom u okolini Leskovca, Kragujevca i dva na Kopaoniku.
Ona tvrdi da se u Srbiji mogu dogoditi zemljotresi jačine do osam stepeni Merkalijeve skale, ali ne i najrazorniji, katastrofalnih posledica.
- Trenutno nemamo nagoveštaj da bi se na našem području mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dogoditi neki jak zemljotres, ali postoje očekivanja da će se u roku od jedne, tri ili pet godina dogoditi neki jak zemljotres na prostoru Balkana - kaže Radovanovićeva.
Naša sagovornica kaže da se u istočnoj Srbiji mogu dešavati zemljotresi jačine do šest jedinica Merkalijeve skale, te da će do njih sigurno doći, ali je teško prognozirati tačno vreme i mesto. Zemljotresi se mogu desiti i u centralnoj Srbiji, gde mogu dostići i osam stepeni po Merkaliju.
- Beograd nema svoje zemljotrese, u njemu se osećaju talasi pomeranja tla čiji je epicentar u centralnoj Srbiji, ili u okruženju. Najviše što može da se oseti u Beogradu je jačina do sedam stepeni po Merkaliju. Čak i da se desi razarajući zemljotres u Rumuniji, koji najavljuju tamošnji seizmolozi, u Beogradu bi on iznosio četiri stepena po Merkaliju - tvrdi naša sagovornica, podsećajući nas da se najjači zemljotres na Balkanu desio 1904. godine, intenziteta deset stepeni po Merkaliju, na samoj granici Bugarske i Makedonije, a da je najznačajnije žarište na Balkanu Turska, naročito Mramorno more u kojem se odigrala serija izuzetno strašnih zemljotresa.
Očekuju nas zemljotresi sa još katastrofalnijim posledicama, ubeđeni su strani seizmolozi, dok naša sagovornica tvrdi da ćemo mi izbeći prekonponovanje masivnih naslaga unutar Zemlje.
Najjači zemljotres koji pamti nova civilizacija desio se 1964. godine u Čileu, magnitude 9,3 Rihterove skale. Broj žrtava je bio oko 1000. Godišnje se u svetu dogodi jedan zemljotres magnitude preko osam Rihtera, ponekad i dva, desetak njih magnitude sedam, a broj raste sa smanjenjem jačine. Tako da godišnje ima po 30.000 zemljotresa širom sveta magnitude tri stepena po Rihteru.
Zemljotres nastaje na dubini između 10 i 60 kilometara, u oblastima koje leže na trusnom tlu, podložnim pomeranjima tla, ali njegovo najdrastičnije dejstvo očituje se na površini.
Postoje stabilne oblasti u kojima zemljotresa uopšte nema, ali i oblasti takozvanog vatrenog pojasa Pacifika i zemlje oko Sredozemnog mora, koje su locirane na trusnom tlu. Primorje, Kopaonik i Panonska nizija crne su zone na našoj teritoriji, objašnjava Slavica Radovanović iz Republičkog seizmološkog zavoda. T. N. Đ. Zašto je iseljen Lepenski vir?
Rastući seizmički dokazi mogli bi, veruju geolozi, da uskoro pokažu da su gradovi poput Troje, kao i čitave civilizacije, nestale pod vibrirajućim talasima. Profesor geofizike na američkom Univerzitetu Stanford Amos Nur smatra da je za nestanak gradova između 1225. i 1175. godine pre Hrista odgovorna 'prava oluja zemljotresa'.
- Timočki rov u istočnoj Srbiji posledica je serije snažnih katastrofalnih zemljotresa koji su se odigrali u davnoj prošlosti, ali od petog veka nema tragova da se desio na našem terenu zemljotres razarajuće jačine, ali još uvek nema odgovora na pitanje zašto je napušten grad kod Đerdapa, zašto je došlo do iseljavanja Lepenskog vira i da li je uzrok možda bio zemljotres - kaže Slavica Radovanović.
