Izvor: Glas javnosti, 05.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemljani na Marsu, šansa za novi život
Otkriće američke svemirske agencije NASA da na Marsu ima smrznute vode i da je njeno tlo veoma pogodno za razvoj života ponovo je pokrenulo priču o životu na Crvenoj planeti i njenom prilagođavanju za kolonizaciju. Da li postoji život na Marsu i ako postoji da li Crvenu planetu naseljavaju čuveni „mali zeleni“ iz naučnofantastičnih romana, neka druga vrsta inteligentnih bića ili barem neki jednoćelijski organizmi?
Ono što je poslednja velika misija upućena na ovu planetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Feniks Mars lender“ pokazala jeste da je postojanje života na Marsu zaista moguće. Semjuel Kunaves, vodeći hemičar misije NASA, saopštio je pre nekoliko dana da je analiza tla koje je rover prikupio pokazala da zemljište Crvene planete nije jalovo i nemoguće za život, kako se do sad verovalo.
- Tlo deluje veoma pogodno za razvoj života i nalikuje zemljištu kakvo postoji u mnogim baštama na Zemlji - objasnio je Kunaves, naglašavajući da bi na tom tlu veoma lako mogao da se uzgaja grašak.
On je dodao da je je njegov tim bio zaprepašćen kada su stigli rezultati.
- Mi smo otkrili da na Marsu ima hranljivih materija neophodnih za održavanje života. Među mineralima našli smo magnezijum, kalijum i natrijum. Verovatno ima i drugih minerala, ali podatke još obrađujemo - rekao je Kunaves.
TEŠKOĆE NA „FENIKSU“
Posle interesantnih podataka koje je NASA objavila, svaka vest sa Marsa na Zemlji se čeka sa nestrpljenjem. Ipak, specijalisti te svemirske agencije upozorili su da naredna analiza uzoraka tla sa Marsa za sondu „Feniks“ može biti poslednja.
Nedavno je u laboratoriji „Feniksa“, gde se uz visoku temperaturu analiziraju uzorci, došlo do kratkog zastoja funkcionisanja aparata. Ako se pri novom opterećenju havarija ponovi, aparatura može ispasti iz stroja, ističu stručnjaci. U tom slučaju „Feniks“, čija misija treba da traje 90 dana, napraviće samo nove snimke Marsa i nastaviće da sakuplja meteorološke podatke.
PODACI STALNO STIŽU
Na Crvenoj planeti se, osim „Feniksa“, nalazi još nekoliko rovera, a oko nje kruži nekoliko sondi. NASA je tokom 2001. godine uspešno poslala „Mars Odisej orbiter“, koji još snima površinu spektrom gama zraka. Evropska svemirska agencija je 2003. lansirala „Mars ekspres kraft“, koja se sastojala od jednog orbitera i lendera „Bigl 2“. Iako je lender tokom spuštanja imao nesreći, orbiter i dalje šalje podatke o planeti i do sad je dokazao postojanje metana, kao i postojanje zore. Iste godine NASA je na Mars poslala dva rovera - „Spirit“ i „Oportjuniti“. Oni su poslali prve dokaze o postojanju vode, a životni vek im je duži nego što se očekivalo. U avgustu 2005. NASA je poslala još jednu sondu - „Mars rekonosans orbiter“ koja mapira teren i određuje moguća mesta za sletanje budućih misija.
Tesla verovao u Marsovce
Ideja o postojanju života na Marsu nije nova. Popularnost je stekla još u 19. veku pošto je astronom Đovani Skjapareli objavio da na Crvenoj planeti postoje irigacioni kanali, a ovu teoriju dopunio je Persival Lovel koji je osmislio tezu o drevnoj marsovskoj civilizaciji sposobnoj da izgradi te kanale. To je izazvalo pravu pomamu i mnogi poznati naučnici, među kojima i Nikola Tesla, verovali su da na Marsu postoji inteligentan život, pa su čak tvrdili i da su uhvatili svetlosne ili radio signale. Sve do slanja prvih letelica u blizinu Marsa verovanje u život na Marsu bilo je veoma čvrsto. Najbolji dokaz za to je čuveno Orson Velsovo izvođenje radio-drame „Rat svetova“ Herberta Džordža Velsa 1938, koje je izazvalo pravu paniku među stanovnicima Amerike pošto su poverovali da je reč o direktnom prenosu marsovske invazije.
Upravo zbog te opsesije Marsom, odmah po odlasku u svemir naučnici su pokušali da pošalju letelice na Mars i otkriju da li zaista postoje irigacioni kanali i da li na Marsu ima života. Zbog daljine i nemogućnosti potpune kontrole više od dve trećine misija poslatih na ovu planetu je izgubljeno, pa su zbog toga i podaci koje naučnici imaju veoma oskudni, a o prvoj ljudskoj poseti samo se razmišlja. NASA je objavila da to planira tek 2037. godine.
Poslednja velika misija poslata na Mars upravo je misija „Feniks Mars lender“ lansirana 4. avgusta prošle godine da bi se rover sa robotskom rukom spustio na površinu planete 25. maja ove godine i od tad vredno istražuje. Zahvaljujući roveru, dobijeni su zaista senzacionalni podaci da u polarnim delovima Marsa ima smrznute vode, kao i da je vode u tečnom stanju bilo i u prošlosti, a možda je ima i danas.
Nova „obećana zemlja“
Ipak, pravih dokaza o životu na Marsu još nema, a smatra se da ih neće ni biti sve dok čovekova noga ne stupi na planetu jer koliko god napredni roveri i roboti koji se šalju bili, čovek je najbolji istraživač.
Naučnici veruju ne samo da je moguće da na Marsu ima života, već i da je moguće njegovo teraformiranje ili prilagođavanje planete ljudskim potrebama. Zašto? Mars ima najviše sličnosti s našom planetom.
Dan na Marsu traje 24,5 sati, a iako je Crvena planeta tri puta manja od Zemlje, kopnena površina na njoj je slične veličine kao i na Zemlji. NJena gravitacija je 2,7 puta manja nego Zemljina. Iako uticaj takvog okruženja na ljudsko zdravlje još nije poznat, pretpostavlja se da bi pojava artritisa i bolova u leđima bila ređa, da bi deca rođena na Marsu bila dosta viša od rođaka sa Zemlje, a da bi svi kolonisti imali snagu o kakvoj na Zemlji nisu mogli ni da sanjaju.
Osim ovih sličnosti, obe planete imaju godišnja doba i sličan sistem rotacije i revolucije. Okvirno, temperaturni raspon na Marsu sličan je onom na Zemlji i veruje se da kada bi Marsova atmosfera bila gušća da bi i klima bila veoma slična. Temperatura na Marsu varira od minus 17 do plus 81 stepen Celzijusa, dok je prosečna globalna temperatura 30 stepeni, što znači da je od svih planeta u Sunčevom sistemu najpogodnija za život ljudi.
Zbog svega toga, teraformiranje i kolonizacija Marsa su teme o kojima se često govori. Razloga za kolonizaciju ima dosta. Mnogi naučnici smatraju da bi ona bila veoma važna zbog prenaseljenosti Zemlje, ali i kao zaštita čovečanstva u slučaju neke velike katastrofe koja bi mogla da uništi sav život na našoj planeti. Pogotovo ohrabruje činjenica da mnoge vrste povrća sa Zemlje mogu veoma uspešno da se gaje na Marsu.
LJudi bi bili kao džinovi
Mars je veoma značajan i zbog rudnih bogatstava koja na njemu postoje i koja su potpuno neiskorišćena, kao i zbog velike kopnene površine spremne za naseljavanje i razvoj, a zbog blaže gravitacije veruje se da bi rad na Crvenoj planeti bio lakši nego na Zemlji. Osim toga, smatra se da nijedna država sama ne bi mogla da naseli ovu planetu, pa verovatno ni uputi samostalnu misiju, tako da mnogi veruju da bi međunarodna saradnja oko kolonizacije bila veoma značajna za bolje diplomatske odnose na samoj Zemlji.
Kolonizacija Marsa bila bi veliki poduhvat za čovečanstvo, najteži na koji bi se ljudi odlučili. Pretpostavlja se da bi, s postojećom tehnikom, putovanje ljudske posade do Marsa i nazad trajalo oko dve i po godine, a to je predug period za ljude zatvorene u malom prostoru. Osim toga, zasad ne postoji sigurna zaštita od radijacije i Sunčevog zračenja. Doduše, imajući u vidu da od 1972. godine ljudska noga nije kročila na već osvojeni Mesec, teško da će odlazak na Mars biti moguć i te 2037. godine.
Oni nisu istrazili ni tlo Meseca uopste, a sada kao
i prica o Marsu. To je samo paravan da bi Pentagon
dobio novac da razvija onu letelicu sto izadje u
svemir pa bi kao usla nazad u atmosferu, recimo kod
Kine te bacila bombe, pa se opet vinula gore da se
vrati tamo njima. Amerikanci nemaju para ni za
osnovne stvari za zivot i ovo su sve mastaranja.
Da im svet ne daje robu za njihove dolar-papirice
oni bi propali. Ta igra ce da traje dok i vojno ne
propadnu. A Mars je druga prica i za drugo vreme,
za nekoga drugog.
Kada je u pitanju istrazivanje svemira, cilj americke vlade je razvoj novih tehnologija, bas kao i prethodnih decenija. Pentagon se finansira iz sasvim drugih izvora i prema tome price o letelicama su obicne glasine. Uostalom, budzet Pentagona je neuporedivo vec od budzeta celokupne Phoenix Mars Lander misije.
Sto se para tice, to su takodje glasine: istina je da je americka vlada u dugovima, ali je americka ekonomija jos uvek najjaca. Takodje, slicne probleme koje ima americka ekonomija ima i Evropa, te Kina i Rusija i samo je pitanje vremena pre nego sto se oni pokazu u istoj meri. Dokaz: Kina je zamrzla cene, britanska funta je vec pala, a i dolar je porastao upravo na dan kad je Evropska Centralna Banka podigla interesne stope, protivno zdravom razumu.
Otkrice vode na Marsu je istorijsko: astronauti koji bi putovali na Mars ne bi morali da sa sobom ponesu velike kolicine vode sa Zemlje, a samim tim misija bi mogla da traje znatno duze. Istrazivanje svemira je uistinu jedinstvena prilika za covecanstvo!
Japan proizvodi vise robe nego Amerika. Cak je i
Kina veoma blizu. Problem je sa americkom
statistikom u kojoj ima sve i svasta. Kako je vec
onaj E. Todd rekao da americka statistika sve
vise lici sovjetskoj. DoD ( Department of Defence )
je finansirao kompjutere, Internet i slicna
istrazivanja. Cak je i koncept sadasnjeg kompjutrea
napravio Openhajmer. Isti taj koji je radio na
razvoju atomske bombe.
Kako to da nestane film sa Meseca u NASA. Da ga
nije ukrao ko iz Holivuda, jer to ide u prilog onima
koji su napustili NASA tvrdeci da je misija spustanja
na Mesec nemoguca. Tolika raketa da sa nase
planete lansira posadu u nebo, a sasvim
malecko vozilo da se digne sa Meseca i doleti
nazad na nasu planetu. Uvreda za inteligenciju.
Gravitacija na Mesecu je sest puta manja nego na zemlji. Toliko o inteligenciji.
