Izvor: B92, 23.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja klizi, popravjen dalekovod
Beograd, Užice, Valjevo, Kragujevac, Aleksandrovac -- Broj područja ugroženih klizištem u Srbiji povećan je a raste i šteta od poplava. Zbog klizišta isključen dalekovod u Beogradu.
Prema procenama Kriznog štaba SO Aleksandrovac, šteta od poplava i klizišta u toj opštini do sada je 450.000 evra, na području Kragujevca ima 50 klizišta, koja ugrožavaju više od 100 domaćinstava, užički Štab za odbranu od poplava i kližišta registrovao je 30 klizišta, na području >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Čačka 49 klizišta ugrožava 129 kuća
Opštinskoj komisiji za elementarne nepogode u Valjevu prosleđeno je 50 novih prijava, tako da je praktično na području valjevske opštine do sada registrovano 158 klizišta. Krizni štab koji je juče doneo odluku o proglašenju stanja elementarne nepogode stalno zaseda, a danas je najavljeno da će za zbrinjavanje najugroženijih porodica biti angažovani i vojnici koji su na civilnom odsluženju vojnog roka. Obezbediće se i dovoljan broj kontejnera za privremeni smeštaj porodica. Inače, na području valjevske opštine do sada je iseljeno 16 porodica iz kuća koje su potpuno srušene ili su nebezbedne za stanovanje.
U poslednjih 48 sati, klizišta u Valjevu su frontalno krenula ka gradu, tako da je sada ugroženo još sto kuća u gradskom naselju Brđani.
I vodostaj na većini reka u Srbiji je u porastu zbog otapanja snega i padavina. Probleme prave i izuzetno visoki nivoi podzemnih voda, koji su najviši na području Srednjeg Banata. U Banatu je stanje i dalje vrlo loše u naseljenim mestima koja nemaju kišnu kanalizaciju ili je postojeća u zapuštenom stanju.
Dinkić: Potrošen novac
Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić kaže da je vlada potrošila budžetska sredstva za saniranje nepogoda. Ona ipak kaže daće Vlada obezbediti vanredna za saniranje posledica poplava i klizišta na narednoj sednici. Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija će razmotriti mogućnost uzimanja namenskog kredita od Razvojne banke Saveta Evrope, a za saniranje štete će biti potrošen i deo sredstava dobijenih privatizacijom. Vlada je nešto slično već učinila prošle godine kada je obnavljala selo Jaša Tomić i Međa, posle poplava u Srednjem Banatu.
Radno telo Vlade Srbije će, kako je rekao, proceniti štetu na ugroženim područjima, posle čega će građanima koji su pretrpeli štetu biti pružena pomoć za izgradnju ili popravku kuća. "Svi ugroženi biće zbrinuti i mi ćemo već na narednoj sednici odobriti vanredna sredstva. Sigurno je da da ćemo obezbediti onoliko sredstava koliko je neophodno da svi oni koji su ugroženi budu zbrinuti", rekao je Dinkić.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić je najavio da će, ukoliko ne bude kiše, radovi na obnavljanju porušenih i oštećenih kuća početi u ponedeljak, 27. marta.
Vlada je prethodno na današnjoj sednici donela rešenja o upotrebi sredstava za naknadu šteta izazvanih klizištem, u iznosu od 90 miliona dinara. Za selo Bogdanje u opštini Trstenik i selo Zlatari u opštini Brus izdvojeno je po 30 miliona dinara, za opštinu Ljig 10 miliona dinara i po pet miliona dinara za opštine Rekovac, Koceljeva, Gornji Milanovac i Osečina.
Na sednici je obrazovano i Koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti u otklanjanju posledica nastalih aktiviranjem klizišta na teritoriji opština Trstenik i Brus, a za predsednika je imenovan ministar Ilić.
Dalekovod ponovo uključen u Beogradu
U blizini Farmaceutskog fakulteta aktivirano je klizište zbog koga je ugrožen i dalekovod, što je uzrokovalo da deo naselja Braće Jerković, Kumodraž, Banjica i Jajinci ostanu bez električne energije. Gradske vlasti tvrde da kliznih područja u Beogradu ima na stotinak mesta, ali i da je situacija pod kontrolom.
Klizište se u beogradskom naselju Kumodraž pojavilo zbog kiše i vremenskih nepogoda. Njegovim aktiviranjem direktno je ugrožen dalekovodni stub, koji nosi još tri dalekovoda. Iako je za sada stub nakrivljen samo nekoliko stepeni, preti opasnost da dođe do pada, što bi dovelo i do domino efekta kada bi popucale žice na ostalim stubovima.
Iako je zbog problema s klizištem, Elektromreža Srbije odlučila da isključi taj dalekovod, preko koga se iz tri pravca snabdevaju potrošači u Beogradu, on je večeras ponovo stavljen u pogon. "Elektromreža Srbije je, ulažući maksimalne napore, na svoju odgovornost odlučila da, posle primarne intervencije na fiksiranju stuba, do daljnjeg pusti pod napon dalekovod i time obezbedi električnu energiju za konzumno područje Elektrodistribucije Beograd koje je, isključivanjem pomenutog dalekovoda, ostalo bez napona", navodi se u saopštenju.
Elektromreža Srbije formirala je Komisiju nadležnu za sanaciju ugroženog stubnog mesta pa se, uz pomoć Ministrastva energetike i rudarstva, Ministarstva za kapitalne investicije, Vojske Srbije i Crne Gore i gradskih institucija, pristupilo donošenju adekvatnog rešenja. Ekipe Elektromreže Srbije neprestano dežuraju na terenu i spremne su da adekvatno odreaguju u slučaju daljeg pomeranja zemljišta, saopšteno je večeras.
I drugi delovi Beograda ugroženi
Kumodraž međutim nije jedini deo Beograda koji strahuje od klizišta. Beograđani koji žive u Jug Bogdanovoj ulici, poput Milice Zukić, tvrde da su potresi stalni, što zbog radova na pijaci Zeleni venac, što zbog kliznog područja: "Mi smo pokrenuli akciju da opomenemo gradske vlasti da ovde postoji veliki problem, da puca asfalt niže, mislimo da su zbog gužve potresi sve jači, jer je sav saobraćaj usmeren kroz ovu ulicu, i putnički i teretni. To nam stvara opasnost, jer ovde su bedemi koji drže ovo tlo, Brankovu ulicu, ako to prokliza biće sigurno nekih problema. Na vreme smo upozoravali da ne bude posle bilo klizište pa nije se znalo".
Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović tvrdi da na stotinak mesta u Beogradu postoji "određeno klizanje", kao i da je situacija pod kontrolom i stalnim nadzorom. Bogdanović smatra i da pojavu klizišta ipak treba posmatrati kao pojedinačni, a ne globalni problem: "Najveće klizište u Beogradu su Umka i Resnik jedan deo klizišta koje ste spomenuli jesu klizišta, ali problem su napravili ljudi sami sebi, jer su izgradili svoje objekte tamo gde nisu smeli da ih grade. Naš im je savet da se sklone odatle, jer niko živ im ne bi odobrio da izgrade tamo nešto. Dva gradilišta imamo - jedno je na terazijskom Platou, drugo je pijaca Zeleni venac. Ako se to uradi u skladu s propisima, projektima, zakonskim uslovima, teren će se stabilisati".
Da na Zelenom vencu postoji klizište još od 19 veka, kada je knez Mihajlo predlagao da na tom mestu bude izgrađeno Narodno pozorište. Međutim, od te ideje se odustalo upravo zbog klizišta, koja izaziva močvarno zemljište.
Normalizovan saobraćaj prema Crnoj Gori
Zbog klizišta je više sati bio otežan saobraćaj na putu od Beograda ka crnogorskom primorju, u kanjonu reke Lim. Saobraćaj je, kako javlja dopisnik B92 iz Prijepolja, Muharem Mutabdžija, u medjuvremenu normalizovan.
Posle obrušavanja brda koje je jutros zasulo deonicu puta u mestu Strugovi, preduzeće za puteve je uklonilo veliki deo od oko 3.000 kubika materijala, pa je saobraćaj normalizovan. U međuvremenu je i alternativni pravac preko Jabuke i Pljevalja ka Bijelom Polju ugrožen aktiviranjem klizišta, pa se saobraćaj odvija jednom trakom.
Iz Ivanja, sela kod Prijepolja, jutros je stiglo čak 60 zahteva domaćinstava koja su ugrožena poplavama, izazvanim podzemnim vodama i potocima. Vodostaj Lima je od noćas u stalnom porastu uz povećanje nivoa od nekoliko santimetara na sat. Zbog svega ovog, krizni štab opštine Prijepolje je imao vanrednu sednicu i u stanju je pripravnosti.
"Nisu sva klizišta ista"
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Militin Ignjatović izjavio je za B92 da klizišta nastaju najčešće u proleće i jesen, zbog naglih promena temperature i padavina. "Treba reći i da nisu sva klizišta ista jer ima onih, a u ta spadaju ona na obalama Save i Dunava, kod Beograda, koja se pomeraju strašno lagano i polako, i po 200 godina, a imate i neka, kao što je Bogdanje, gde do pomeranja tla dolazi ekstremno brzo", kaže Ignjatović.
