Izvor: Vostok.rs, 23.Nov.2011, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želimo da govorimo na ruskom
23.11.2011. -
U Letoniji se prikupljaju potpisi za to da ruski jezik dobije status drugog državnog jezika. Za unošenje ispravki u Ustav potrebno je 154 hiljade potpisa. Za sada je prikupljena trećina. Ako ostali budu prikupljani do početka decembra ispravke o statutu ruskog jezika biće predate seimu na razmatranje. I parlament će ili podržati ili odbaciti ove ispravke. U slučaju negativnog odgovora poslanika biće održan referendum.
Danas je u Letoniji ruski jezik drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << po brojnosti nosilaca. Maternjim ga smatra preko 37 odsto stanovnika ove zemlje i preko 80 procenata njime vlada. Progoni ruskog jezika i ljudi kojima je on maternji počeli su krajem prošlog veka kad je Letonija stekla nezavisnost. 1999. godine usvojen je zakon o jeziku po kojem je ruski postao inostrani. Počele su da se zatvaraju škole i fakulteti u kojima se nastava odvijala na ruskom, izdavačke kuće, novine. I od tog trenutka je počela borba za status ovog jezika.
Prikupljanje potpisa za podršku ruskog jezika počelo je 1. novembra. Na početku su prva lica države obećala da će stanovnicima Letonije uputiti zajedničku izjavu povodom ove akcije, koja po njihovom mišljenju, može izazvati političku napetost u zemlji. Ipak, kasnije su odustali od ove ideje. Samo se gradonačelnik Rige Nil Ušakov založio za ovu inicijativu.
Varijanta s unošenjem ispravki u parlamentu većini učesnika u akciji i stručnjacima izgleda malo verovatna. Letonske vlasti su više puta izjavljivale da status državnog jezika treba da sačuva samo letonski jezik, kaže rukovodilac i jedan od lidera pokreta „Za maternji jezik" Evgenije Osipov:
Sad treba da dobijemo u ruke konkretan pravni dokument koji potvrđuje da ogroman broj građana Letonije želi da vidi ruski jezik kao drugi državni. Ako čak i treću fazu čisto matematički izgubimo nije isključeno da će ovaj argument biti dovoljan kako bismo preko evropskih instanci pokušali da izdejstvujemo zvaničan status za ruski jezik. Ne status državnog, već zvaničnog na mestima kompaktnog življenja. A to su svi veliki letonski gradovi.
Međutim, cilj sadašnje akcije nije samo da se govori o statusu jezika, smatra rukovodilac Centra za pravnu pomoć sunarodnicima „Moskva-Rusi" Mihail Jofe:
Jedan od glavnih ciljeva je da se pokaže da diskriminacija po jezičkom principu, po poreklu ljudi, koja je još uvek prisutna, ne sme da se nastavi. Upravo u Letoniji je smišljen pojam: podela na nedržavljane. Da pokažemo da ljudi koji ovde žive treba da imaju jednaka prava s drugom glavnom nacijom, koja uživa sva prava. Mislim da je jedan od glavnih pravaca prikupljanje potpisa.
Osim toga, ne treba zaboraviti da u prikupljanju potpisa mogu da učestvuju samo letonski državljani. Nedržavljani, a takav status u ovoj zemlji postoji, i uglavnom su to nosioci ruskog jezika, nemaju prava. Takvih ljudi trenutno ima preko 350 hiljada. Potpise prikupljamo kako bismo ih podržali, kaže Mihail Jofe.
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
