Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zelena“ platforma razvoja
Poslednji događaji sa Južnim tokom i ozbiljni problemi sa energetskim sistemom u istočnoj Srbiji najdirektnije su nas još jednom upozorili na nužnost ozbiljnog razmatranja i redefinisanja energetske politike zemlje. Odmah su krenule „ekspertske“ procene da će Srbija biti energetski ugrožena, bilo smanjenjem potrebnih količina gasa, bilo povećanjem cena energenata.
Međutim, Srbija bi u roku od samo nekoliko godina mogla da postane energetski lider u regionu u pravom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << smislu te reči, ali su se tome do sada suprotstavljali razne interesne grupe, partikularni interesi, neznanje i konzervativizam. Jedino Srbija u regionu raspolaže sa velikim rezervama devastiranih šuma, koje su procenjene na preko 183 miliona kubika šumske biomase, nastale neadekvatnom primenom uzgojnih i zaštitnih mera u šumarstvu u poslednjih 100 godina. Energetska vrednost ovih rezervi je veća od 40 miliona ekvivalentnih tona nafte, a novčana skoro 40 milijardi dolara.
Pokretanjem organizovanog i održivog sistema rekonstrukcije devastiranih šuma u narednih pet godina bi se dobilo: ukupno preko 600 miliona evra investicija, izgradilo bi se preko 1500 MW instalisanih energetskih kapaciteta, od čega za proizvodnju električne energije 284 MW, zaposlilo bi se direktno i indirektno preko 30.000 ljudi i ostvario bi se rast BDP za više od 2,5 odsto. Srbija bi samo na izvozu imala petogodišnji rast prihoda 500 miliona evra, rekonstruisalo bi se 22.000 hektara izdanačkih šuma, pošumilo bi se isto toliko hektara visokih šuma, unapredio bi se biodiverzitet na tim područjima i ostvarili bi se značajni prihodi u rasadnicima, drumskom i rečnom transportu i u drugim uslugama. Najbitnije, realizacijom ovog projekta ostvarile bi se značajne uštede na uvozu i korišćenju skupih i štetnih fosilnih goriva (godišnje po 200.000 ekvivalentnih tona nafte), smanjili bi se troškovi grejanja za veliki broj budžetskih korisnika i građana, smanjila bi se drastično emisija CO2, i podstakao bi se značajno lokalni i regionalni razvoj u južnoj, jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Već u šestoj godini rada i bez povećavanja kapaciteta Srbija bi svake godine ostvarivala prihod preko jedne milijarde evra i doprinos BDP od 2,7 odsto.
Primer koji sam naveo je u različitim formama bio masovno sprovođen u razvijenim i zemljama u razvoju kao „New green deal“ od krizne 2008. godine. Po sličnim principima do 2012. otvoreno je četiri miliona novih „zelenih“ radnih mesta, otvoreno je više stotina hiljada novih, ekološki usmerenih preduzeća. Ako bi po istom modelu Srbija nastavila ulaganja i razvoj u ovoj oblasti i duplirala kapacitete u periodu od 2020. do 2025, mogla bi da uspostavi lanac sigurnog i dugoročnog snabdevanja šumskom biomasom u narednih 40 godina, sa efektima koji su u ovom trenutku nezamislivi (pa ih neću s toga ni pominjati), a prema raspoloživim resursima, postojećom i naročito budućom tražnjom, raspoloživim investicionim interesima i kapitalom - realno je i moguće ostvarivo.
Ako bi se ovome dodali mogući efekti podizanja energetske efikasnosti u primeni novih tehnologija i metoda termoizolacije u zgradarstvu, upotreba preko tri miliona kubnih metara poljoprivrednih ostataka, proizvodnja i instaliranje solarnih panela po standardu kako su to uradili u Beču i Berlinu u zgradarstvu - Srbija bi sa „zelenom razvojnom platformom“ i stvarno postala regionalni lider, a do juče nerazvijeni regioni bi imali šansu da se razviju poput Gesinga (Austrija) i sličnih područja u Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Belgiji, Nemačkoj...
Od materijalnog siromaštva gore je samo duhovno siromaštvo. Mi bismo lako prevazišli trenutno materijalno siromaštvo samo i ukoliko napustimo dvadesetpetogodišnju ekonomsku politiku „optimizacije postojećeg stanja“ hrabrim Šumpeterovskim iskorakom ka „kreativnoj destrukciji postojećeg stanja“, dakle prihvatanjem „entrepreneurship“ vrednosti i prakse, što se kod nas naziva „preduzetništvom“, ali pogrešno označava zanatstvo i male poslove sa potpunim nerazumevanjem njegove suštine - alokativne i inovativne sposobnosti premeštanja i kombinacije inputa sa niskog na viši nivo efikasne upotrebe, stvaranja nove dodate vrednosti i novih radnih mesta.
Ako najavljivana nova Strategija razvoja preduzetništva ovo ne uzme u obzir, onda je „entrepreneurship“ kao fundamentalna pretpostavka svakog savremenog i modernog razvoja definitivno u Srbiji pokopana, a time i nada da će nam biti bolje.
Autor je savetnik potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija
