Izvor: Blic, 23.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvo ostaje u raljama politike
Zdravstvo ostaje u raljama politike
BEOGRAD - Komisija za reformu zdravstva, protekle sedmice je održala dvodnevno savetovanje, na kojem je predstavila svoj predlog nacrta o reformi zdravstva, koji sadrži tri zakona - o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i komorama (lekarskoj i farmaceutskoj).
- Naša osnovna primedba je da u ponuđenom predlogu ima veoma malo od predizbornih obećanja DOS-a o reformi zdravstva, a to je princip decentralizacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << regionalizacije, depolitizacije i jednakosti u ostvarivanju prava, što inače predviđa predlog Zdravstvenog savet DOS-a - kaže za 'Blic' član tog saveta, prof. dr Dragan Vučović, zamenik direktora Urgentnog centra i šef katedre za urgentnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Zašto sva tri zakona idu u 'paketu'? - pita prof. Vučović i podseća da veći deo stručne medicinske javnosti zastupa stav da prvo treba usvojiti zakon o komorama, pa tek nakon njihovog formiranja kao nevladinih i nepolitičkih organizacija, da se krene sa predlogom zakona o reformi zdravstva.
Ovako kako je predloženo, lekarska komora, oko čijeg formiranja se bije bitka već više od jedne decenije, biće pod kapom Ministarstva zdravlja, što znači da će se, kao i do sada, 'savijati' i priklanjati uticaju različitih političkih i interesnih grupa, umesto da, kao svuda u svetu, bude samostalna, stručna organizacija.
- Kao jedan od razloga lošeg funkcionisanja zdravstvenog sistema pominje se centralizacija sredstava i odlučivanja, međutim, predlog komisije Ministarstva gotovo ništa ne menja, jer predviđa da izuzev upravljanja domovima zdravlja, što se prepušta opštinama, sve drugo i dalje ostaje pod direktnom ingerencijom Ministarstva. Zalaganje za porodičnog lekara svelo se na opštu i neodređenu definiciju u čl. 42 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, u kojem se stoji da 'dom zdravlja može organizovati službu porodične medicine', ali se ne predviđa kako taj segment organizovati - ukazuje prof. Vučović.
Po Predlogu zakona, direktore imenuju upravni i nadzorni odbori, koje opet, imenuje i razrešava Vlada Srbije, na predlog Ministarstva zdravlja. Tako je upletenost političkih subjekata u postavljanje direktora evidentna.
Onako kako stoji u predlogu komisije, stručni nadzor zdravstvenih ustanova u raskoraku je s vremenom, ocenjuje prof. Vučović i ukazuje da se njime predviđa da to bude pod kontrolom Ministarstva, odnosno da kontrolu vrše njegove komisije, međutim, ističe on, svuda u svetu to rade akreditovane stručne agencije za procenu kvaliteta usluga u zdravstvu, kroz primenu standarda, što omogućava i rangiranje zdravstvenih ustanova, što ćemo neminovno i mi morati da uvedemo.
- Da se malo toga od Bojićevog vremena promenilo govori član 11 predloženog zakona, koji predviđa potpunu centralizaciju u snabdevanju, pod kontrolom Ministarstva, što, kako smo videli proteklih godina, otvara vrata malverzacijama. Drugim rečima, predloženi zakon je, uz male izmene, loša 'fotokopija' već postojećeg, čija je primena u vreme vladavine JUL-a i SPS-a dovela do potpunog sloma zdravstvenog sistema - ocenjuje na kraju prof. Vučović. Z.D. Marković Verske organizacije mogu da osnuju bolnicu
Vučović dalje navodi da član 74 zakona predviđa da se slobodni kapaciteti izdaju u zakup privatnicima i postavlja pitanje zašto nisu korišćena pozitivna iskustva VMA, koja je već nekoliko godina, u popodnevnim satima omogućila svojim lekarima da dopunski zarade lečeći civile, koji dolaze bez uputa i lečenje plaćaju iz svog džepa.
Predlog zakona predviđa da privatni lekari mogu da osnuju sve zdravstvene ustanove, izuzev bolnica, navodi prof. Vučović, uz opasku, da na drugoj strani humanitarne i verske organizacije mogu bez limita da organizuju sve oblike zdravstvene delatnosti, uključujući i bolnice. Time su, smatra naš sagovornik, lekari diskriminisani i postavlja pitanje: 'Zašto lekari ne bi mogli da osnuju akcionarsko društvo koje bi bilo vlasnik privatne bolnice, kako se inače radi u svetu?'
