Izvor: Danas, 05.Avg.2014, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstveni stručnjaci ili prodavci
Tokom prethodnih meseci u više navrata je putem medija pomenuto da će se, u cilju ušteda u troškovima zdravstvene zaštite, pokrenuti mere za smanjenje cena lekova. Najburnije reakcije su došle od strane proizvođača lekova, koji su predvideli poteškoće u snabdevanju, ukoliko takva odluka bude doneta „preko noći“, što se u prethodnom periodu više puta dešavalo. Farmaceuti se nisu oglašavali, makar ne javno, iako je postojala bojazan da će doći do otežane nabavke pojedinih lekova. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Stav Ministarstva zdravlja je da ova odluka treba da se prolongira za januar sledeće godine.
Nedavna izjava direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dr Momčila Babića, da se „farmaceuti ježe“ zbog plana RFZO da se smanje cene lekova izazvala je brojna reagovanja u članstvu Farmaceutske komore Srbije, krovne organizacije koja okuplja preko 5.500 farmaceuta pre svega zaposlenih u apotekama širom Srbije.
Zajednička tačka svih tih reagovanja jeste sledeća - jedina stvar od koje se farmaceut ježi jeste nestašica lekova. Jer, farmaceut je taj koji se nalazi u neposrednom kontaktu sa građanima, kojima su lekovi neophodni. Farmaceut je zdravstveni radnik koji nosi etičku odgovornost za obezbeđivanje odgovarajućih lekova, bez obzira na to da li na nabavku može ili ne može da utiče. Ipak, kada god su nestašice lekova u pitanju, uglavnom se pominju apoteke, a ne oni koji zaista direktno utiču na tržište lekovima. Tako je bilo i pre par meseci kada smo imali nestašicu vakcina za decu. O razlozima za nastanak te nestašice malo se govorilo, a farmaceuti su osećali pritisak opšte javnosti. Kao što lekar ne može da utiče na vrste lekova koje može da propiše na recept, tako ni farmaceuti ne mogu da nabave lekove koji nisu proizvedeni ili uvezeni u zemlju.
Nijedan farmaceut se neće „naježiti“ ako lekovi postanu pristupačniji građanima. Ali svaki farmaceut, zajedno sa pacijentima, prvi će osetiti teškoće ako snabdevanje lekovima nije regulisano kako treba, jer to može uzrokovati nestašicu u apotekama, a na početku lanca snabdevanja lekovima sa pozitivne liste ne stoji farmaceut, već Republički fond za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo zdravlja i predstavnici farmaceutske industrije.
Da li će se proizvođači lekova i farmaceutska industrija naježiti na najave iz RFZO? Vrlo je moguće, ali to je oblast koju bi trebalo sistemski urediti, uzimajući u obzir širi kontekst, a ne kratkoročna rešenja. Republički fond za zdravstveno osiguranje pregovara sa proizvođačima lekova, a ne farmaceuti u apotekama. Fond ima svoje Komisije za lekove koje utvrđuju koji lek i pod kojim uslovima može da bude predmet nabavke, a koji ne. U tim komisijama nema farmaceuta, kao što ih nema dovoljno ni u ostalim sferama zdravstvenog sistema i institucijama, a neprestano se žalimo da nemamo dovoljno kapaciteta da rešimo brojne probleme.
Farmaceuti su najdostupniji zdravstveni radnici, visokoobrazovani stručnjaci, do čijeg se saveta, preporuke ili stručne informacija može doći na najjednostavniji način, bez zakazivanja, bez liste čekanja i bez birokratskih procedura. Potencijal koji postoji u farmaceutskoj struci se ne koristi dovoljno. Ako taj potencijal ne prepoznaju institucije, kako će ga prepoznati građani?
Apotekarski sektor je godinama bio najuređeniji sektor zdravstvene zaštite. Poslednjih godina, nedostatak vizije i dugoročnog plana, doveo je do niza neusaglašenosti i oteženog funkcionisanja u ovoj oblasti. Danas se farmaceuti suočavaju sa nizom poteškoća koje objektivno utiču na kvalitet farmaceutske usluge. O tome mora da se razgovara i u razgovore treba da se uključe farmaceuti. Farmaceut je visokoobrazovani profesionalac koji radi za platu. On ne utvrđuje cene lekova i ne pregovara sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Farmaceut može i želi da učestvuje u zdravstvenom timu, u zdravstvenom vaspitanju građana, promociji zdravog načina života, prevenciji bolesti, unapređenju javnog zdravlja. Dakle, farmaceut treba da u sistemu bude prepoznat kao zdravstveni stručnjak, a ne kao prodavac lekova.
Za takav sistem se zalažemo, i takvu ćemo strategiju kao Farmaceutska komora Srbije graditi. Raspoloženi smo da razgovaramo i sarađujemo sa svima, ali vreme je da se podvuče razlika između farmaceuta kao zdravstvenog radnika i farmaceutske industrije kao profitabilne industrije.
Autorka je direktorka Farmaceutske komore Srbije
.jpg)
