Izvor: Politika, 20.Jul.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdrava hrana na promil
U Srbiji je pod organskom poljoprivredom tek 0,1 odsto obradivih površina, iako je to oblast koja poslednjih 20 godina u svetu beleži konstantan rast tražnje i proizvodnje
Subotica – U Velikoj Britaniji subvencije za organsku poljoprivredu uvedene su nakon analize troškova za lečenje i saniranje posledica od akutnog trovanja pesticidima i troškova za obnovu i zagađenje životne sredine. Izračunali su da je jeftinije uložiti u proizvodnju bez pesticida, nego lečiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posledice. Po površinama i obimu proizvodnje organske poljoprivrede, Srbija je na dnu evropske lestvice, jer je pod režimom organske poljoprivrede oko 5.000 hektara, što čini 0,1 odsto od ukupnih pet miliona hektara oranica u Srbiji, kaže nam Nenad Novaković, direktor „Organik kontrol sistema” (Organic control system), jedne od ovlašćenih organizacija za kontrolu i sertifikaciju organskih proizvoda.
Stručnjaci „Organik kontrol sistema” obilaze 60 proizvođača i prerađivača, od individualnih, malih parcela do velikih kombinata koji rade za izvoz. – Organski proizvod nikada ne treba poistovećivati sa kvalitetom, već sa načinom njegove proizvodnje, zbog toga je zabranjeno oglašavati ove proizvode kao visokokvalitetne – objašnjava Novaković.
Međutim, u svesti kupca organski proizvod direktno je povezan sa kvalitetom, bar onim koji ovako pripremljena namirnica ima na njegovo zdravlje. U svetu u poslednjih 20 godina ovo je jedina oblast poljoprivrede koja beleži neprekidan trend rasta od 10 do 17 odsto i u tražnji i u proizvodnji. Na domaćem tržištu je sve više pojedinačnih kupaca, kao što postoji i tražnja za izvoz. Šta je onda razlog što, iako se tvrdi da imamo preduslove, pod organskom poljoprivredom nema više površina?
– Više je razloga: depopulacija ruralnih sredina, gde su nam na selu ostala staračka domaćinstva koja teško prihvataju nove načine obrade zemlje, pri čemu organska poljoprivreda traži više manuelnog rada, stalno učenje i vođenje precizne dokumentacije, potom jedan od razloga je i što našim ratarima nisu u dovoljnoj meri dostupni znanja i informacije o optimalnom sortimentu i metodama rada, nedostupna im je i nova generacija zaštitnih sredstava. Kod nas se još uvek radi arhaično, u zaštiti se koriste bakarni, sumporni preparati i oni na bazi ulja. Propisana procedura za registraciju inostranog preparata je duga i skupa i ni jednom uvozniku se ne isplati da je započinje kada je tržište ograničeno na pet hiljada hektara. A, opet, bez tih novih preparata neće ni biti više površina pod organskim kulturama – navodi Nenad Novaković neke od problema.
Svaki proizvođač i prerađivač koji rade po principa organske poljoprivrede, na svom proizvodu mora imati nacionalni žig, i znak sertifikacione kuće koja ga je kontrolisala. S druge strane, i sama država i inopartneri proveravaju rad sertifikacionih kuća. Novaković kaže da za sedam godina koliko radi „Organik kontrol sistem” nisu imali nijedan slučaj da je neko pokušao da izigra stroge zahteve organske proizvodnje.
– Greške, namerne ili slučajne, vrlo lako se otkrivaju, list biljke, njegov izgled i boja stručnom oku otkriva mnogo toga, a u slučaju sumnje radimo i analizu zemljišta. Međutim, proizvođači znaju da je rizik veliki, posebno kada je reč o izvoznicima, a ovo i nije oblast poljoprivrede gde se može računati na visoku zaradu zbog koje se „isplati” izgubiti sertifikat. Uostalom, ovom proizvodnjom uglavnom se bave ljudi koji se tome posvećuju ne samo zarad biznisa već i kao svojoj životnoj filozofiji – kaže Novaković.
----------------------------------------
Zeleno, zeleno
Svaka sertifikaciona kuća je kod Ministarstva poljoprivrede morala da „overi” svoj način kontrole, i to kako rade i šta zahtevaju i šta kontrolišu dostupno je javnosti, kaže Nenad Novaković, direktor „Organik kontrol sistema”. Međutim, na mnogim proizvodima kod nas pojavljuju se znaci poput „zelene jabuke”, „100 odsto zdrav”, „potpuno prirodno” kojima se proizvođač obraća kupcu.
– Ne znam šta znače takve oznake na proizvodu jer nam nisu dostupni i nisu javni načini dobijanja takve oznake. Pretpostavljam da sa tim žele da kažu da je u određenoj fazi prerade i proizvodnje postojao pooštreniji pristup u korišćenju određenih hemijskih sredstava u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, ali mislim da takvi opisi i simboli uglavnom igraju ulogu psihičkog „pritiska” na kupca – kaže Novaković.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 21.07.2010.
