Izvor: Blic, 17.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdrav tek svaki deseti Piroćanac
PIROT - Tek svaki deseti Piroćanac potpuno je zdrav, dok su ostali oboleli od neke bolesti ili imaju neki od faktora rizika od obolevanja, pokazali su rezultati sistematskih pregleda u Centru za prevenciju pirotskog Doma zdravlja. Od 3.550 osoba koje su se do sada odazvale pozivu na sistematski pregled, samo 361 osoba je zdrava, 1.392 ljudi bilo je bolesno, a čak 1.759 osoba ima neki od faktora rizika.
Prema rečima specijaliste opšte medicine i portparola Centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za prevenciju dr Marine Manić, građanima rođenim od 1950. do 1970. godine upućen je poziv na kućne adrese da se jave na sistematski pregled, ali se tom pozivu odazvalo tek 30 odsto.
- Podaci su poražavajući. Da je na preglede došlo više ljudi, verovatno bi i podaci o broju obolelih ili rizičnih sigurno bili još gori. I dalje se kod doktora ide tek kad se ljudi razbole. Sistematski pregledi za sada nisu obavezni, ali će oni u dogledno vreme, kao i u drugim zemljama, biti obavezni. Vrlo je važan preventivni rad da i zdrave osobe prekontrolišu svoje zdravstveno stanje i da se utvrdi koje faktore rizika nose, za koje bolesti, i da znaju kako da se ponašaju. Prilikom ovih pregleda otkrili smo mnogo faktora rizika, što je veoma važno za prevenciju bolesti. Svakoga ko ima neki od faktora rizika šaljemo kod izabranog lekara koji će pratiti njegovo zdravstveno stanje i lečenje. Posle pregleda i razgovora sa pacijentima, mnogi se uplaše za svoje zdravlje, ali je očigledno da ljudi i dalje slabo brinu o zdravlju - kaže dr Manić.
Jedan od onih koji je nevoljno otišao na sistematski, pedesetosmogodišnji Piroćanac, kaže da je tek na ovom pregledu shvatio da se za zdravljem ne treba šaliti.
- Lekari su mi otkrili da imam povećan šećer u krvi, holesterol, pritisak i da moram da povedem računa o svom zdravlju, a posebno o ishrani - kaže Petar I.
Dr Marina Manić napominje da prema broju obolelih od karcinoma grlića materice i dojke, debelog creva i pluća, bolesti srca i krvnih sudova Srbija spada među vodeće države u svetu i zbog toga što se pacijenti kasno javljaju lekaru.
- Na ovim sistematskim pregledima ženama radimo klinički pregled dojke i dajemo uputstva za samopregled. Ukoliko žena u poslednjih šest meseci nije bila na pregledu kod ginekologa i nije radila Papa Nikolau test, evidentiramo ih i spisak prosleđujemo Ginekološkoj službi. Osobama starijim od 50 godina radi se test za rano otkrivanje karcinoma debelog creva. Žene starije od 50 godina evidentiramo za mamografiju zbog ranog otkrivanja raka dojke. Kod osoba kod kojih je utvrđeno da imaju neki od faktora rizika uglavnom je reč o genetskoj predispoziciji, pušenju, konzumiranju alkohola, lošem načinu ishrane, fizičkoj neaktivnosti, povećanom holesterolu, trigliceridima ili šećeru u krvi. Pored merenja telesne težine i visine, pacijentima merimo i obim kuka i struka kako bi utvrdili gojaznost. Proveravamo i nivo šećera i masnoća u krvi. Popunjava se upitnik za otkrivanje procenta rizika na šećernu bolest u narednih deset godina - kaže dr Manić.
ANKETA: Koliko često idete kod lekara?
Aleksandar Durmišević, radnik
Ne idem uopšte kod lekara, a odem tek kad me nešto jako zaboli. Trebalo bi češće da idemo da proverimo zdravlje.
Emina Dinić, trgovac
Ne odlazim često kod doktora, jednom godišnje na sistematski pregled, mada bi bilo potrebno bar dva puta ići na pregled.
Đorđe Icić, penzioner
Uopšte ne idem kod doktora, povremeno i po potrebi možda tri puta godišnje, ali to nije dobro jer se bolest javlja iznenada.
Miljana Đorić, prodavačica
Pošto sam trudna, sada češće idem kod lekara, a inače ranije sam vrlo retko odlazila na preglede, jedino kad baš zaboli.
Igor Đorđević, službenik
Ne pamtim kad sam poslednji put bio kod doktora, ne zato što nemam naviku nego najviše zbog gužvi i redova u čekaonicama.
Manuela Panić, nezaposlena
Kao i većina, ne idem kod doktora, mada znam da treba više voditi računa o zdravlju i ići na kontrole, jer je bolje sprečiti nego lečiti.
Pregledi i u preduzećima
Ona dodaje da se sistematski pregledi nastavljaju i dalje. Pored sistematskih pregleda u Domu zdravlja i Medicini rada, ekipe lekara Centra su odlazile na sistematske preglede zaposlenih u pojedinim ustanovama i preduzećima.
- Došli smo do podataka da je sve više ljudi sa faktorima rizika koji dovode do oboljevanja od kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih bolest, šećerne bolesti ili karcinoma. Do sada se veoma malo radilo na preventivi. Centar za prevenciju pokušava to da promeni i da pacijente nauči da idu redovno na preglede - kaže dr Manić.
