Izvor: B92, 09.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbrka sa dosijeima
Beograd -- Milorad Mirčić izjavio da u Skupštinu, pored javnih inicijativa, do sada nije stigao nijedan predlog zakona o otvaranju dosijea tajnih službi.
Predsednik Odbora Srbije za bezbednost je rekao da u parlamentu postoji opšte raspoloženje da se pitanje pristupa arhivi Bezbednosno-informativne agencije zakonski uredi, ali da stranke imaju različit stav o tome kako to treba učiniti. Međutim, u Srpskom pokretu obnove tvrde da je ta stranka podnela Skupštini Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na usvajanje po hitnom postupku predlog zakona o otvaranju dosijea.
Portparol SPO-a Vlajko Senić rekao je da očekuje da će se na dnevnom redu pojaviti ovog ili narednog meseca. Radi o tekstu koji su napisali stručnjaci Komiteta pravnika za ljudska prava, rekao je on. "Nismo povodom tog zakona imali razgovore sa koalicionim partnerima, ali ne očekujemo da će iko od njih imati išta protiv da se zakon usvoji u predloženom obliku".
On očekuje da će zakon biti usvojen bez izmena kojima bi bila promenjena njegova suština. "Imate i koncept koji bi formalno išao na otvaranje dosijea, ali se njim ništa suštinski ne bi promenilo, mi očekujemo da pobedi ovaj naš, da tako kažem, radikalniji pristup", rekao je Senić.
Predloženi zakon predviđa da građanima budu dostupni svi dosijei koji su o njima vođeni do dana donošenja zakona, a predviđa se i se otvaranje svih dosijea, a ne samo nekih kategorija. Jedina ograda koju zakon u tom smislu predviđa je da ne mogu biti otvorena dosijea koja bi ugrozila međunarodne odnose Srbije.
Predlog SPO-a omogućio bi i objavljivanje spiskova saradnika i radnika službe bezbednosti koji su, "u obradi građana", počinili teška kršenja ljudskih prava ili kriminalna dela. Na javnosti dostupnom spisku našla bi se, dakle, imena onih koji su odgovorni za smrt građana, otpuštanja sa posla, gubljenje statusa građana i razne vidove maltretiranja.
Tekst JUKOM-a je baziran na iskustvu Nemačke Demokratske Republike, koja je demontirala svoj "Štazi", kao i na bugarskom, rumunskom i makedonskom zakonu.
Duga istorija najava otvaranja dosijea
Otvaranje arhiva tajnih službi najavljuje se u Srbiji već pet godina. Javnosti je nakon 2000. godine predstavljeno nekoliko predloga zakona o otvaranju arhiva tajnih službi, čiji su autori nevladine organizacije i političke partije, ali zakon nije donet zbog nedostatka političke volje i zato što nijedan od predloga nije dobio pozitivnu ocenu samih službi bezbednosti.
Prvu organizovanu kampanju za otvaranje arhiva bezbednosnih službi pokrenuo je u decembru 2000. godine Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM). DOS se, nakon toga, pod pritiskom javnosti, odlučio za parcijalno rešenje i građanima koji sumnjaju da su bili predmet interesovanja tajnih službi, uredbom vlade omogućio da provere da li imaju dosije i da ga pročitaju u postorijama službe. Iz MUP-a je kasnije saopšteno da je, po osnovu uredbe, uvid u dosijea zatražilo blizu osam hiljada građana, a da je ustanovljeno da od njih samo 413 ima dosije u DB-u.
U junu 2003. Ustavni sud Srbije je tu uredbu ocenio kao neustavnu, što su predstavnici nevladinih organizacija i zagovornici opsežnog reformisanja tajnih službi dočekali sa zadovoljstvom, očekujući da će taj čin podstaći vlasti da problematiku urede zakonom umesto privremenim podzakonskim aktom.
Zakon o otvaranju dosijea službi bezbednosti, ipak, nije donet do danas, iako su se neke političke snage, poput Demokratske stranke, Demohrišćanske stranke Srbije ili Srpskog pokreta obnove, zauzimale za njegovo usvajanje.
Predlog zakona Demohrišćanske stranke Srbije, koji je predstavljen u julu 2004. godine, naišao je na načelno odobravanje stručne i političke javnosti, ali je izazvao i strahovanja da će taj postupak biti selektivan i nedovoljno javan.
Tim predlogom zakona predviđeno je osnivanje nacionalne agencije koja će se baviti dosijeima DB-a i službi koje su joj prethodile. U tekstu je bilo predloženo da licima o kojima su vođeni dosijei, kao i njihovim srodnicima, bude omogućeno da dobiju uvid u njih, a pod određenim uslovima to bi mogla da učine i treća lica. To se naročito odnosilo na državne organe, kada je uvid u dosijea potreban radi ostvarenja njihove funkcije.
U javnosti je, međutim, najpomnije razmatran model zakona Centra za antiratnu akciju, koji su ocenili političari, predstavnici nevladinog sektora, ali i sami obaveštajci. U tom modelu kritikovan je predlog da osobama koje imaju dosijea bude omogućeno da objave njihov sadržaj, jer bi tako bila "ugrožena konspirativnost službe", kao i odredba koja predviđa lustraciju pripadnika i saradnika RDB-a.
Srpski pokret obnove, stranka čiji je lider Vuk Drašković, bio jedna od najeksponiranijih žrtvi DB-a, najavila je u decembru prošle godine svoj predlog, koji su, ustvari, napisali stručnjaci JUKOM-a.
