Izvor: Politika, 17.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbogom Vene: matematika nije bauk
Na istoj strani u „Politici“ našle su se vesti da je preminuo profesor Vene Bogoslavov i da su đaci Matematičke gimnazije osvojili četiri medalje na Međunarodnoj olimpijadi
U kućnim papučama, obučen u sivi pleteni prsluk, usana razvučenih u osmeh koji je celom njegovom licu davao blagost i mirnoću, ispratio je profesor Vene Bogoslavov ekipu „Politike“ iz svog porodičnog stana u Beogradu. Bio je april 2012. godine. Sa profesorom Bogoslavovim razgovarali smo povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najnovijeg izdanja njegovih zbirki zadataka i pričali o matematici, nekadašnjim i sadašnjim đacima, počecima čuda od Matematičke gimnazije... Fotografija koju je tada snimio moj kolega Zoran Kršljanin osvanula je pre dva dana na mnogim informativnim portalima, srpskim, bosanskim, crnogorskim... Ispod nje vest da je u 83. godini, posle kraće bolesti, preminuo autor čuvenih „Veneovih zbirki“, profesor Bogoslavov.
Potpuno razumem sve sadašnje đake koji se danas znoje i strepe nad zadacima iz Veneove zbirke. Iskreno saosećam sa svima onima u kojima ovaj udžbenik budi strah i jezu, kao da je najgora noćna mora. Ali, svaki matematičar i prirodnjak reći će vam, kao i meni, da ste razmaženi i da nije problem u Veneovoj zbirci već u vašoj lenjosti. U društvenjačkom stavu: matematika je preteška za mene, nisam ja za to. Ali zato što mi jezici dobro idu!
Iza, dakle, te četiri „strašne“, ali legendarne zbirke sa rešenim zadacima za svaki razred srednje škole, stajao je profesor i gospodin starog kova, pošten, vredan i marljiv u svom radu, čovek posvećen svojoj struci. Što bi klinci rekli – strog, ali pravedan. I on je bio iz redova onih matematičara koji vam ne bi progledali kroz prste zato što se „društvenjaci“, jer je čvrsto verovao da matematika nije bauk i da se može savladati, na onom nivou koji zahtevaju njegove zbirke. Odnosno, svaka pametna glavica. Vežbati, vežbati i samo vežbati, to je bio lek profesora Bogoslavova, jednostavan i efikasan, za panični strah od matematike. I sam ga je uspešno primenjivao.
„Kada sam predavao matematiku, kod Železničke stanice je bila jedna knjižara koja je prodavala otpatke papira na kilogram. Odlazio sam tamo, kupovao dva kilograma papira, to mi je trajalo mesec-dva, pa onda ponovo. Što se više papira potroši i što se više radi, mora da bude i boljih rezultata“, pričao je za „Politiku“ te 2012. godine profesor Bogoslavov.
Rodom iz okoline Bosilegrada, ceo radni vek proveo je kao profesor matematike. A zavoleo je ovu nauku, kako je ispričao svojevremeno za naš list, tek u završnom razredu gimnazije, i to vežbajući je sam, bez profesora, iz knjiga koje su mu slučajno došle pod ruku. Završio je Prirodno-matematički fakultet, a magistrirao na Elektrotehničkom. Kada je počeo da radi, prve tri godine predavao je u zanatskim školama, zatim u Jedanaestoj gimnaziji, da bi 1965. godine postao profesor matematike u Petoj beogradskoj gimnaziji. Na tom radnom mestu ostao je sve do penzionisanja 1999. godine.
Tu su nastale i čuvene Veneove zbirke i to na samom početku njegove profesorske karijere u Petoj. Kumovala im je nužda, jer nije bilo odgovarajućih udžbenika za učenike tada novoformiranog prirodnog smera. Ali mladi profesor bio je pedantan i ambiciozan. Beležio je svoje i matematičke zadatke svojih kolega koji su mu se učinili interesantnim. Za godinu dana profesor Bogoslavov je tako prikupio 1.000 zadataka, ali je njegova zbirka dve godine čekala na objavljivanje. Čak ni 2008. godine, kada su ta zbirka rešenih zadataka za četvrti razred srednje škole i legendarni profesor Pete gimnazije slavili jubilarno 40. izdanje i gotovo 300.000 prodatih primeraka, Vene Bogoslavov nije želeo da otkrije novinarima ko je stopirao njeno objavljivanje 1966. godine.
Bilo kako bilo, prva Veneova zbirka za završni razred srednje škole izašla je u izdanju Savremene administracije 1968. godine, a uskoro su usledile i ostale tri, za svaki razred, kao i drugi matematički naslovi. Veneove zbirke do danas su, prema procenama, prodate u više od dva miliona primeraka.
Na istoj strani gde je juče u „Politici“ objavljena vest da je preminuo legendarni profesor Bogoslavov našla se i informacija da su đaci, takođe već legendarne, Matematičke gimnazije osvojili četiri medalje na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike na Tajlandu. Jedna pored druge našle su se srećna i tužna vest za srpsku matematiku. Đaci Matematičke gimnazije, na koju je i profesor Bogoslavov bio veoma ponosan, odavno su prerasli Veneove zbirke. One su krojene za nas, obične učenike. Da vežbamo svoje moždane vijuge, kako je to govorio profesor Vene. Đaci iz Matematičke, međutim, dele sa profesorom Bogoslavovim radni elan, upornost i ono profesorevo „vežbati, vežbati i samo vežbati“. Stizanje do vrhunskih rezultata sopstvenim radom, upornim i istrajnim. Hajde da i mi ostali naučimo nešto iz toga. Ne mora biti trojni integral. Dovoljno je da usvojimo lekciju o marljivosti.
