Izvor: Blic, 19.Jul.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog veresije završe na sudu
Pirot - Većina Piroćanaca radi za platu od 10.000 do 12.000 dinara, pa je odavno praksa da robu kupljenu u prodavnicama, piljarama i mesarama plaćaju na veresiju. Međutim, u poslednje vreme brojne mušterije zaborave da plate kupljeno, pa više ne svraćaju ili prodavnice zaobilaze u širokom luku. Većina od njih duguje od 5.000, 30.000, 50.000, pa do 70.000 dinara. Vlasnik jedne mesare kaže da mu godišnje nesavesne platiše ostanu dužne i do pola miliona dinara. Trgovci pribegavaju i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tužbama da bi naplatili potraživanja, ali je slaba vajda i od toga.
Šefica dobro snabdevenih piljara u gradu kaže da imaju knjigu u koju upisuju svoje dužnike, među kojima su i oni koji dug ne vraćaju godinama.
- Imamo jednu mušteriju sa dugom od 70.000 dinara, drugu sa 50.000, kao i dužnike sa po 30.000, pet ili hiljadu dinara. Mnogi od njih su vrlo ubedljivi kad traže da ih sačekamo, ali kad treba da nam plate, onda ih nigde nema. Ne odgovaraju na naše pozive. Ne dolaze više kod nas da pazare ili jednostavno pređu na drugu stranu ulice. Neke od njih smo tužili. Uspeli smo da naplatimo nešto od dugova. Pojedini dužnici nam nude da dug plate nekom robom. Zovemo ih telefonom. S obzirom na to da smo se dosta opekli, u poslednje vreme više ne dajemo robu nikom na veresiju - kaže vlasnica ove piljare, ne želeći da joj navedemo ime i prezime.
I vlasnik mesare koji takođe želi da ostane anoniman kaže da i on godinama ima dužnike koji nisu platili dug i da svake godine te dugove mora da otpiše.
- Godišnje građanima, ali i pojedinim firmama otpišemo dug od oko pola miliona dinara. Zovemo ih i po nekoliko puta da izmire svoje obaveze, ali slaba vajda od tih naših poziva i molbi. Zbog toga smo smanjili broj mušterija kojima dajemo na poček, osim onima za koje znamo da će sigurno platiti sve što su uzeli.
Izbegavamo to da činimo jer imamo izuzetno loša iskustva - kaže vlasnik mesare.
Prodavačica u jednoj od pekarskih radnji kaže da su imali veliki broj dužnika koji nisu izmirili svoja dugovanja, pa su ona i koleginica morale svojim kreditnim karticama da plate dug.
- Oni se nisu ni pojavili, a mi smo morale da platimo umesto njih. Imala sam jednu mušteriju koja je ostala dužna 12.000 dinara. Poučene tim lošim iskustvom, ne dajemo više ništa na veresiju, već tražimo ček kao garanciju. Moj utisak je da oni koji imaju više neredovno izmiruju svoje obaveze, a da ljudi sa manjim primanjima i penzioneri redovno plaćaju i ne žele previše da se zadužuju - kaže ona.
Vlasnica jedne od piljara u širem centru grada kaže da i ona ima problema sa neredovnim platišama. Kaže da ima mušterije koje dolaze i traže da im da robu na poček do plate ili penzije.
- Dajem im na poček bez ikakve garancije i na lepe oči, s nadom da će kad dođu do para, to i platiti. Onda dolaze naše muke da to i naplatimo. Imam neke dužnike kojima ne mogu da uđem u trag. U poslednje vreme pravim selekciju kome ću da dam na poček i obavezno tražim ček - kaže ona.
Pojedine mušterije kažu da to što se roba uzima na poček nije ništa novo.
- Toga je bilo i biće. Često sam prinuđena da moju prodavačicu zamolim da me malo sačeka dok ne dobijem penziju, ali se trudim da dug vratim na vreme kako bih i sledećeg puta imala obraza da ponovo uzmem na veresiju. Znam da mnogi ljudi to zloupotrebljavaju i ne vrate dug, ali ja ne volim da sam ikome dužna - kaže Biljana P.
Ne žele probleme sa inspekcijom
O veresiji kao jednom od načina plaćanja mnogih Piroćanaca koji su na to prinuđeni svi znaju u tom gradu, ali o tome slabo ko hoće otvoreno da priča od prodavaca i kupaca. Ne žele da se javno o njima priča kako ne bi imali dodatne probleme sa inspekcijama, ali i s potencijalnim mušterijama.
