Izvor: B92, 29.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog prevoza ne idu u školu
Beograd -- Tri sestre iz Babinog Kala kod Bele Palanke, iako je školska godina počela u septembru, još uvek ne idu u školu zbog problema sa prevozom.
Do ove godine, prevoz do najbliže škole koja je udaljena 10 kilometara, obezbeđivala je opština u saradnji sa školskom Upravom, ali su sada odustali od tog rešenja. Roditelji koji će pred sudom odgovarati što deca ne idu u školu, traže od nadležnih da im pomognu i obezbede deci uslove da svakodnevno putuju do škole >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Beloj Palanci.
Za Mariju, Ivanu i Milicu iz planinskog sela Babin Kal kod Bele Palanke školska godina još nije počela, iako su, kako kažu, sa nestrpljenjem čekale prvi septembar i opštinski auto koji je prošle godine dolazio po njih.
"Ja volim da idem u školu i dobro mi ide, ali svake godine imamo neki problem”, kaže Milica.
"Ja sam išla u predškolsko i sad sam kao krenula u prvi razred, ali" ja sam čekala da dođu, a njih nema”, kaže Marija.
Njihov otac kaže da već osam godina, od kada je najstarija Milica krenula u školu, pokušava da nađe rešenje i obezbedi prevoz, jer autobus u njihovo selo dolazi samo dva puta nedeljno.
"Jedino da se obezbedi vizilo i deca da se voze. To je najjednostavnija i najisplativija stvar. Deset kilometra je do ovde, tri đaka, svi idu u istu smenu i to je bruka za lokalnu samoupravu da neće da sednu i da reše problem”, kaže otac tri devojčica Ivan Radenkovic.
U opštini, iako su ranijih godina oni organizovali prevoz, kažu da to više nije moguće zbog udaljenosti i lošeg puta i da je jedino što mogu da ponude smeštaj dece u Beloj Palanci.
"Opština bi preuzela da plati smeštaj ovoj deci, da majka bude sa njima, i da eventualno, kada treba da se vrate u selo, a nema redovne linije, obezbedimo prevoz do sela”, objašnjava predsednik opštine Bela Palanka Aleksandar Živković.
Radenkovići su bez ikakvih primanja i neće da napuste selo, jer kako kaže Ivan, žive od poljoprivrede i u Beloj Palanci ne bi mogao da izdržava porodicu.
Posle osam godina borbe da njegove ćerke dobiju najbolje moguće obrazovanje, Ivan kaže da mu često dođe da odustane.
Ivanove ćerke, ipak, imaju više optimizma i iščekuju da u selo stigne prevoz do škole.
"Ja, kad bih sad išla u peti razred, ja bih sve naučila i bila bih najbolji đak”, kaže Ivana.
S obzirom na to da sa opštinom još nisu uspeli da se dogovore, Radenkovići čekaju odgovor Narodne kancelarije predsednika Srbije, kojoj su se takođe obratili za pomoć.
