Izvor: Politika, 04.Nov.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog pogrešne dijagnoze niko ne odgovara
Greške u utvrđivanju bolesti sve češće jer lekari zaboravljaju da pričaju sa pacijentom. – Evidencija o pogrešnim dijagnozama ne postoji
Zbog bolova u krstima i u nozi, Beograđaninu Marku D. lekari su odredili 10 tretmana fizikalne terapije, ali kako bolovi nisu popuštali ni posle lečenja, urađen je rendgenski snimak karlice i kostiju koji je pokazao prisustvo metastaza i primarni rak na prostati. Nemar je što je ovaj snimak umesto na početku lečenja urađen tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle tri meseca, a lekar u domu zdravlja nije pre počinjanja bilo kakve fizikalne terapije obavio preporučene preglede. Uzalud sada pravdanja lekara da je rendgen bio neispravan, a da se na skener ionako čeka tri meseca. Ovaj pacijent je izgubio dragoceno vreme u borbi sa opakom bolešću.
Biljanu M. su tri nedelje lečili od upale pluća, da bi lekari naknadno utvrdili da ima upalu slepog creva pa je operisana, a zbog pogrešne dijagnoze upale pljuvačnih žlezdi, Verica M. je ispila tri kutije različitih vrsta antibiotika, ali joj bol u vilici pri jelu nije prestajao, sve dok specijalista otorinolaringolog nije utvrdio da zapravo ima povredu ligamenata vilice.
– Niko mi nije uradio ni jedan bris ni antibiogram, o snimanju da ne pričam – kaže naša sugrađanka.
Ovo su samo neki od primera pogrešnog lečenja pacijenata, a takvih slučajeva nažalost ima mnogo.
– O pogrešnim dijagnozama u Srbiji, kao i o lekarskim greškama, zbog kojih je došlo do smrtnog ishoda, statistika ne postoji. Pogrešna dijagnoza u vezi je sa nepreduzimanjem određenih dijagnostičkih procedura. Zato one treba da budu jasno definisane i ako se mere iz protokola ne poštuju, a dođe do greške u lečenju, postoji veća odgovornost lekara – kaže za „Politiku” dugogodišnji predsednik Udruženja za medicinsko pravo Srbije profesor dr Slobodan Kovačević
Ovaj lekar kaže da se uvek grešilo u postavljanju dijagnoza, i to će se i dalje dešavati, ali cilj je da se to što manje ponavlja.
– Jedan isti simptom može da bude karakterističan za sijaset različitih dijagnoza. To je detalj u složenom mozaiku. Lekari moraju maksimalno da se angažuju kada je reč o ljudskom zdravlju i tu nas siromaštvo ne može opravdati. Nećemo gledati kroz prste onom ko nije u svojoj ordinaciji pregledao pacijenta i takvi lekari moraju da budu sankcionisani – kaže dr Kovačević, koji se nalazi i na čelu Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije.
U Americi, statistike govore, zbog lekarskih grešaka godišnje umre približno 195.000 ljudi, a u istom periodu u SAD se protiv lekara zbog pogrešnih dijagnoza i mera lečenja podnosi između 15.000 i 19.000 krivičnih prijava
Dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, smatra da bi se kod nas broj pogrešnih dijagnoza i grešaka u lečenju smanjio da su protokoli lečenja obavezujući. U Srbiji postoje 33 nacionalna vodiča za razna oboljenja, ali su oni samo preporuke za lečenje.
– U zakonu, a ne u vodičima, treba samo jednom rečenicom utvrditi da su protokoli obavezujući, ali zato mora da postoji politička volja. Tada ne bi bilo mesta za improvizacije. Vodiči treba da budu napisani na jednoj, a ne na 15 strana – smatra dr Radosavljević, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu.
Međutim, ova lekarka podseća i da postoje bolesti sa prikrivenom kliničkom slikom, kada dijagnozu nije lako postaviti.
– Problem je i što u Srbiji često nemate sve što vam treba da postavite dijagnozu: skener ne radi, pa će bolesnik biti snimljen kada aparat bude popravljen. Vrlo je važno i da lekar postupa sa dužnom pažnjom, što znači da svaki pacijent mora da bude pregledan. Ne može se pacijent lečiti preko telefona ili preko mejla – navodi dr Radosavljević.
Hirurg i direktor Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, profesor dr Radisav Šćepanović, međutim ne slaže se sa mišljenjem direktorke LKS-a.
– Protokoli su tvrdi, rigidni, ne dozvoljavaju doktorima da razmišljaju slobodnije. Naši doktori nisu ukalupljeni i zato bolje operišu i više se trude oko bolesnika. Protokoli su pokriće za osiguranje, neznanje i greške. Kod nas lekari greše mnogo manje nego u svetu – stav je ovog lekara.
– Postoje slični ili istovetni simptomi za različite bolesti. Kad je u dilemi, sposoban lekar će tražiti drugo mišljenje ili sazvati konzilijum. Lekar koji dobro razmišlja je važniji od svakog medicinskog uređaja. Mašine su pomoćna sredstva. Stolećima važi izreka da je dobra anamneza pola dijagnoze, a to je priča sa bolesnikom, znači čak ni pregled nije važniji od razgovora – kaže dr Šćepanović.
Da se danas sa pacijentima ne razgovara dovoljno smatra i patolog, dugogodišnji upravnik Sektora za patologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu profesor dr Vujadin Tatić, medicinski specijalista.
– Istina je da patolog najbolje vidi tuđe greške. Svako može da priča šta hoće, ali mi patolozi najbolje znamo rad svakog lekara, jer proučavamo uzroke smrti i obolevanja. Danas je veliki problem što se ne rade autopsije – kaže dr Tatić.
On smatra da mladi lekari danas nedovoljno razgovaraju sa pacijentima.
– Naš čovek se pripremi za lekara, okupa se, obuče čistu košulju, a doktor ga onda jedva i pogleda, jer lista papire i saopšti šta da mu se donese od nalaza. Još je naš učitelj Isidor Papo umeo da kaže da mu ne podnosimo „pod nos” razne „aze” i „laze” iz laboratorijskih nalaza, nego da kažemo šta je bolesnik rekao: gde ga boli stomak, na prazan ili pun želudac, da li ga peče ili probada… – ističe dr Tatić.
Olivera Popović
objavljeno: 04.11.2013.
