Izvor: BKTV News, 10.Jul.2014, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog ovih brljotina države plaćamo milione evra!!!
Kad država i njeni organi pogreše, po zakonu su dužni da plate, ali su neki zakonski normativi i sudske odluke često kontradiktorni i moralno problematični.
Na koji je način, primera radi, država odredila cenu patnji golootočkih zatvorenika kojima je predložena odšteta po danu vredna tri kutije cigareta! Ili pak kojim parametrima su mereni životi stradalih vojnika u topčiderskoj kasarni kad je dosuđena odšteta od 5.000 evra koja je manja od isplaćene odštete >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za tromesečni nezakoniti pritvor bivšeg funkcionera?
Sporovi za naknadu materijalne i nematerijalne štete, koji se po raznim osnovama vode protiv države, mere se hiljadama slučajeva i milionima evra, a sama država nema preciznu evidenciju koliko je po ovom osnovu dosad isplatila novca i koliko tek treba da plati.
Primera radi, samo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu u periodu od 1. januara 2013. do 1. juna 2014. godine protiv države je podneto više od 10.700 tužbi od kojih se većina odnosi na naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Golootočki dan kao tri kutije cigareta
A na državi je da obešteti političke zatvorenike, pre svega one koji su robijali na Golom otoku i Svetom Grguru, ali i one koji su bili u zatvorima u Srbiji, kao i osuđene za verbalni delikt.
Restitucija teška milijarde evra
Zakon o restituciji koji predviđa povraćaj imovine oduzete posle Drugog svetskog rata polje je u kome se odštete mere milijardama evra.
Samo do 3. marta ove godine, kada je bio krajnji rok za podnošenje zahteva za povraćaj imovine, Agenciji za restituciju je stiglo oko 60.000 zahteva i za njihovu obradu biće potrebno oko dve godine, a prema nekim procenama, ispravljanje ove nepravde državu će koštati više od četiri milijarde evra.
Država je na ime naknade nematerijalne štete u predlogu sporazuma za jedan dan proveden na Golom otoku i Svetom Grguru predložila 700 dinara, dok je za one koji su izdržavali kazne po zatvorima u Srbiji predložila 500 dinara po danu, dok su zahtevi oštećenih mnogo veći i mere se desetinama miliona dinara.
Neosnovano određivanje pritvora okrivljenima sledeća je velika stavka kojom je država oštetila samu sebe, a svoje građane prinudila da se sa njom preganjaju. Prema podacima do kojih je došao Beogradski centar za ljudska prava za period od 1. januara 2005. godine do oktobra 2013, Ministarstvu pravde je podneto 5.896 zahteva za naknadu štete iza kojih je stajalo preko 180.000 dana neosnovanog pritvora. Komisija je uzela u razmatranje nešto više od polovine ovih zahteva, zaključeno je 1.126 sporazuma i po tom osnovu isplaćeno je više od 262 miliona dinara.
Zbog čega se sve vode sporovi
Nepravilan i nezakonit rad državnih organa
Neosnovano lišenje slobode ili neosnovane osude
Po osnovu rehabilitacionog obeštećenja
Sporovi iz oblasti radnih odnosa
Policijska tortura nad građanima
Naknada nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica
Sporovi za povraćaj ili naknadu štete na ime oduzetih vozila, oružja i drugih predmeta u vezi sa krivičnim postupcima
Neisplaćenih ratnih dnevnica
Naknada štete na ime razlike zarade, kao i nematerijalne štete neizabranih sudija i tužilaca koji su odlukom Ustavnog suda vraćeni na dužnost
Naknada nematerijalne štete nakon donošenja odluka Ustavnog suda kojima su usvojene ustavne žalbe zbog povreda prava na suđenje u razumnom roku, prava ličnosti i dostojanstva i druga prava zagarantovana Ustavom
Treba napomenuti da se ovde radi o nagodbama države sa oštećenima, gde je prosečna nadoknada po danu bila 35 evra, a ta suma će se drastično povećati kad stignu na naplatu izvršne sudske presude onih koji su po ovom osnovu tužili državu. Prema dosadašnjim iskustvima iz prakse, sudovi najmanje dupliraju ovaj iznos, a presude idu i do 100 evra po danu, a najveća stavka u ovoj vrsti odšteta tiče se famozne policijske akcije “Sablja” iz 2003. godine kada je pritvoreno blizu 12.000 ljudi.
Prema zvaničnim podacima, samo tokom 2004. godine država je za 120 građana, koji su neosnovano pritvoreni, isplatila 39 miliona dinara, i to nagodbom, a niko pouzdano ne zna koliko je isplaćeno po tom osnovu i nakon sudskih parnica.
Političarima veće nadoknade
Osim toga, obeštećenja se razlikuju i kad su dodeljena po istom osnovu – primera radi, dan neosnovanog pritvora može biti varolizovan sa šest ili sa šezdeset hiljada dinara i nema jasnog kriterijuma po kome se određuje visina ove naknade, već sve zavisi od slučaja do slučaja.
Na primer, za desetodnevni neosnovani pritvor nekome se odredi naknada od 50.000 a nekome od 150.000 dinara, a na određivanje ove tarife utiče više faktora: težina krivičnog dela za koje je osoba osumnjičena i zbog čega je uhapšena; da li je pre osuđivana, njen ugled u društvu, uslovi pritvora i slično.
Ima tu i politike, pa je tako Aco Tomić, penzionisani general i savetnik tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, za sto dana provedenih u pritvoru tokom akcije “Sablja” dobio odštetu od šest miliona dinara. Tomić je bio uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u zaveri koja je dovela do ubistva premijera Zorana Đinđića, bila je podignuta i optužnica, ali je postupak obustavljen uz obrazloženje da je hapšenje bilo politički motivisano i da je nezakonito pritvoren.
Državu za odštetu tuže i vojnici iz ratova devedesetih godina, kao i porodice stradalih, odštetu potražuju i porodice vojnika koji su život izgubili na redovnom odsluženju vojnog roka, a prošle godine je udruženje vojnih penzionera najavilo tužbu protiv države pred sudom u Strazburu zbog neisplaćene razlike u penzijama za 2008. Po tom osnovu pravo na isplatu povećanja od 11,06 odsto, što im je potvrdio i naš Ustavni sud, ima oko 40.000 penzionera i računica kaže da je ovo potraživanje od države teško oko 12 milijardi dinara.
Inače, Srbija se po broju predstavki, koje su protiv nje podneli građani pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, nalazi na neslavnom četvrtom mestu: tamo se našlo preko 17.000 predstavki, a u toku je više od 11.000 postupaka.
Na kraju, država se našla na udaru i sopstvenih pravosudnih vlasti: tuže je oko hiljadu sudija i tužilaca koji nisu izabrani u reformi pravosuđa 2009. godine, a potom su odlukom Ustavnog suda vraćeni na posao.
Najveće naknade
VUK DRAŠKOVIĆ
19.000.000
dinarna ime odštete zbog pokušaja atentata na Ibarskoj magistrali u Budvi. Ovo je manje nego što je Drašković zahtevao u svom odštetnom zahtevu. On je u tužbi protiv Srbije, koju je podneo Prvom osnovnom sudu, zahtevao da mu se isplati 600.000 evra.
ACO TOMIĆ
6.000.000
dinara isplaćeno je penzionisanom vojnom generalu zbog provedenih 100 dana u pritvoru tokom vanrednog stanja 2003. godine. Tužbom tražio 50 miliona dinara odštete.
VLADO TRIFUNOVIĆ
6.200.000
dinara isplaćeno je nekadašnjem generalu JNA zbog neosnovanog boravka u pritvoru, a po 4,2 miliona dinara dobili su njegovi saradnici, pukovnici Berislav Popov i Sreten Raduški.
MILAN VERUOVIĆ
5.200.000
dinara dosudio je sud bivšem šefu obezbeđenja ubijenog premijera Đinđića koji je ranjen prilikom atentata. Nije pristao, traži odštetu od 20 miliona dinara.
RADE BULATOVIĆ
669.700
dinara isplaćeno je bivšem direktoru BIA koji je uhapšen je u akciji “Sablja” 2003. godine zbog sumnje da je bio član zločinačkog udruženja i u pritvoru je proveo tri meseca. Protiv njega je podneta krivična prijava, podignuta je i optužnica, ali ju je sud kasnije odbacio. Nagodio se sa Ministarstvom pravde.
.jpg)
