Izvor: Politika, 15.Okt.2014, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog ebole pod nadzorom 28 osoba
Od početka avgusta pod kontrolom bilo 99 osoba koje su došle iz afričkih zemalja. – Sve više dilema da li su mere opreza dovoljne
Što je pretnja ebole bliža Evropi i Americi, raste zabrinutost, ali i konfuzija o tome da li savremena zapadna medicina stvarno ima efikasne procedure da se suprotstavi do sada najsmrtonosnijem naletu ove groznice. Najnovija žrtva od posledica ebole podlegla je u jednoj od najopremljenijih nemačkih bolnica u Lajpcigu. Lekari nisu mogli da pomognu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članu medicinske grupe Ujedinjenih nacija, koji se inficirao u Liberiji. U Americi se i dalje nagađa kako se zarazila dvadestšestogodišnja medicinska sestra koja je brinula o pacijentu obolelom od ebole iz Liberije, hospitalizovanom u prezbeterijanskoj bolnici u Dalasu, s obzirom na to da se za nju tvrdi da je sve vreme nosila odgovarajuću zaštitnu opremu i pridržavala se propisanim merama zaštite. Mediji su preneli i da je obolelog pomenuta medicinska sestra videla samo dva puta, kao i da se inficirala tako što se počešala po obrazu, što naši infektolozi, specijalisti za zarazne bolesti, odbacuju kao – glupost. Ipak, u čuvenom američkom Centru za kontrolu zaraznih bolesti (CDC) u Atlanti izražavaju sumnju da su u slučaju inficiranja pomenute medicinske sestre poštovane sve propisane procedure, kako tvrde zvaničnici bolnice u Teksasu, i smatraju da je došlo do kršenja propisanih protokola, što je dovelo do obolevanja.
Mnoge zemlje poput Španije, Velike Britanije, Češke i drugih država oformile su posebne komitete i savete za praćenje situacije u vezi sa ebolom, pa je tako i naše Ministarstvo zdravlja konstituisalo radnu grupu za praćenje aktivnosti oko ove groznice. Stroga zaduženja u ovoj grupi dobili su stručnjaci za pojedine oblasti: za nadzor putnika iz afričkih zemalja u kojima hara ebola, za određivanje mera i procedura koje bi se aktivirale u slučaju da se bilo gde u Srbiji pojavi oboleli od ebole, za dezinfekciju vozila i prostora…
Po jučerašnjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, pod zdravstvenim nadzorom u Srbiji se nalazi 28 osoba.
– Niko među njima nema nikakve simptome, ali se ove osobe, prema našem zakonu, stavljaju pod zdravstveni nadzor,jer dolaze iz četiri afričke zemlje – Liberije, Nigerije, Gvineje i Sijera Leonea, koje su sada zbog ebole u fokusu. Zdravstveni nadzor im se određuje u maksimalnom trajanju od 21 dan. Oni su u svojoj kući, sa svojom porodicom i u obavezi su da se u određenom periodu javljaju nadležnim zdravstvenim ustanovama – objasnili su za „Politiku” inspektori Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja, iz Odseka za zdravstveni nadzor za granično područje Beograd, koji su danonoćno dežurni na beogradskom aerodromu.
Od 8. avgusta, kada je i u Srbiji praktično problem ebole počeo ozbiljnije da se razmatra i da se pooštravaju mere nadzora, do juče, inspektori su izdali 99 rešenja za nadzor osoba koje su doputovale iz područja ugroženih ebolom. Zdravstveni nadzor je okončan kod 71 osobe.
Dok se sve češće izražavaju sumnje da se ebola prenosi samo na do sada opisani način, preko kontakta sa telesnim tečnostima zaraženih, infektolozi takve tvrdnje odbacuju.
– Da se ebola prenosi vazduhom, umesto 8.000 obolelih imali bismo nekoliko miliona obolelih. Ebola se prenosi putem krvi, telesnim tečnostima i intimnim kontaktom. Kapljičnim putem može da se prenese samo u bliskom kontaktu, znači osoba koja neguje obolelog ukoliko se propisno ne zaštiti – objašnjava infektolog i direktor Infektivne klinike, profesor dr Mijomir Pelemiš za „Politiku”.
Kao predsednik Republičke komisije za zarazne bolesti, dr Pelemiš je objasnio i da su tačno definisane aktivnosti za dezinfekciju vozila kojima bi se do Infektivne klinike prevezao eventualno oboleli od ebole, kao i da je određen način na koji se skida zaštitna oprema sa osoba koje su pacijenta transportovale.
Američki Centar za kontrolu bolesti smatra da su pojedinačni slučajevi inficiranja neprihvatljivi. U američkim medijima od juče su sve glasniji zahtevi da se obolele osobe isključivo zbrinjavaju u većim regionalnim bolnicama koje su bolje opremljene. Ova situacija naterala je čuveni centar da razmatra dosadašnji pristup u zaštiti od ebole i nadležni se pitaju da li su dosadašnje procedure adekvatne i koje su mere dekontaminacije neophodne.
„Kada imate stvarno teško obolelog pacijenta koji je hospitalizovan morate da znate da će biti mnogo kontakata zdravstvenog osoblja sa krvlju obolelog, mnogo čišćenja posle povraćanja i dijareje, kao i da svaka bolnica mora da vodi računa o tome da li se sa hazardnim materijalom postupa na ispravan način, kao i to da li se pravilno postupa sa odelima i drugom opremom da bi se sprečilo širenje bolesti”, jedno je od upozorenja koje prenose američki mediji.
Za osoblje u bolnicama najopasnije su komplikovane procedure, kao što su intubacija i dijaliza posle otkazivanja bubrega. Najveća opasnost vreba u medicinkom otpadu, odnosno u uklanjanju hazardnog materijala, jer svaka telesna tečnost sa rukavica ili gumenog zaštitnog kombinezona potencijalno je opasna.
Naše zdravstvene vlasti odredile su posebne službe za ekologiju, koje imaju aparate za uništavanje medicinskog materijala.
Zanimljivo je da je u Velikoj Britaniji čak izvedena obimna, osmočasovna vežba: simulaciju su izveli građani koji su se pretvarali da imaju ebolu, a zdravstveni radnici su pokazivali postupanje i zbrinjavanje u različitim situacijama.
Olivera Popović
objavljeno: 15.10.2014.
.jpg)
