Izvor: Politika, 09.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završetak ili odlaganje
Neizvestan nastavak izgradnje najveće srpske vojne baze „Cepotina“ kod Bujanovca
Vranje – I pored toga, što je iz NIP-a, nedavno, Ministarstvu odobreno više od milijardu dinara za završetak izgradnje vojnog kompleksa „Cepotina", u kojem će biti smešteno oko 1.200 pripadnika Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije, nakon najnovijih političkih dešavanja, ponovo je, po ko zna koji put, doveden u pitanje nastavak izgradnje? Izgradnja srpskog „Bondstila", >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako sa ponosom nazivaju ovaj najsavremeniji vojni objekat, na pet kilometara jugoistočno od Bujanovca, posle dvogodišnjeg zastoja zbog nedostatka novca trebalo je da se nastavi početkom maja.
Prilikom nedavne posete ministra odbrane Dragana Šutanovca, načelnika Generalštaba VS general-potpukovnika Zdravka Ponoša i komandanta Kopnene vojske general-potpukovnika Mladena Ćirkovića, vojnim bazama u KZB duž administrativne linije sa Kosmetom i vojnoj bazi u izgradnji „Cepotina", rečeno je da će radovi na bazi, u kojoj će biti smešteno oko 1.200 vojnika Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije, biti nastavljeni prvih dana maja i biće okončani do kraja godine. Objavljena je i zvanična ponuda za izbor izvođača radova na budućem vojnom kompleksu, korisne površine od preko 20.000 kvadratnih metara. Inače, do sada je za pripremu terena i izgradnju pojedinih objekata na oko 38 hektara utrošeno 410 miliona dinara.
Pojašnjavajući projekat Lazar Lazić, pomoćnik načelnika Vojnograđevinske ustanove u Nišu, kaže da su izgrađene saobraćajnice i udareni temelji za objekte. Izgrađen je pristupni put, postavljeno je oko četiri kilometra zaštitne ograde i ugrađeno oko tri hiljade kubika betona. Počela je izgradnja komande i ambulante. U bazi će biti stambeni i drugi objekti, poligoni za obuku i sportski tereni. Umesto montažno-demontažnih, gradiće se objekti od čvrstog materijala.
Izgradnja najveće srpske vojne baze prekinuta je zbog nedostatka novca u decembru 2005. godine. Tada je žicom ograđeno gradilište počelo da zarasta u travu i korov. Ponovnom aktiviranju gradilišta najviše su se obradovali pripadnici najelitnije srpske jedinice Četvrte brigade Kopnene vojske koji za zakup objekta „Zastave" u Bujanovcu, u kojem su smešteni pripadnici ove brigade, Vojska Srbije svakog meseca plaća 156.000 dinara.
Odluka o izgradnji baze doneta je nakon nemira na jugu Srbije, kada je takozvana Oslobodilačka vojska Bujanovca, Preševa i Medveđe zaposela veći deo teritorije i izvela brojne napada na naše združene snage bezbednosti. Inače, baza „Cepotina" nalazi se na uzvišenju, koje omogućava kontrolu državne granice sa Makedonijom i nadgledanje KZB i administrativne linije sa Kosmetom. Bilo je predviđeno da to bude vojno-policijski kompleks za smeštaj vojske, policije i žandarmerije. U međuvremenu MUP je odustao od učešća u izgradnji.
Valja istaći da se pojedini albanski političari protive izgradnji baze, dok Srbi smatraju da će izgradnja moderne baze na toj lokaciji biti garant mira i bezbednosti na ovim prostorima. Albanski politički lideri, među kojima je i Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje i narodni poslanik, smatraju da pripadnici multietničke policije mogu da zadovolje bezbednosne potrebe i odgovore svim izazovima na ovom području. Neki pak, poput lidera PZP zahtevaju veće prisustvo međunarodnih faktora. U javnim nastupima albanski političari nemaju primedbe na odnos pripadnika Vojske Srbije prema lokalnom albanskom stanovništvu. Naime, poslednjih nekoliko godina vojnici i starešine Vranjskog garnizona pod komandom pukovnika Milosava Simovića, grade puteve, vodovode i druge objekte i pružaju druge vidove pomoći u KZB. Srbi, Romi i pripadnici drugih nacionalnosti u Preševu i Bujanovcu ocenjuju da je baza „Cepotina" od strateško-bezbednosnog značaja za jug Srbije, naročito posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.
Valja istaći da pripadnici Četvrte brigade Kopnene vojske uspešno sarađuju sa predstavnicima multinacionalne brigade „Istok", sa komandom KFOR-a i UNMIK-a, što dokazuje i nedavni zajednički sastanak u Vranju. S obzirom na to da se protiv izgradnje regionalne osmatračnice (baze) prema Makedoniji i Kosmetu do sada nisu zvanično izjasnili međunarodni vojni faktori, naši vojni stručnjaci smatraju da je neophodno da se okonča izgradnja ovog strateškog objekta za mir i bezbednost ne samo na jugu Srbije nego i šire.
A. Davinić
[objavljeno: 10/03/2008]
