Izvor: Danas, 04.Sep.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zauzdavanje, druga runda
Na početku Hladnog rata u SAD je vođena intenzivna debata između onih koji su hteli da zauzdaju komunizam i onih koji su hteli da ga suzbiju. Da li je bilo dovoljno ograničiti ambicije Sovjetskog Saveza ili je bio neophodan agresivniji stav, koji se ponekad opisivao kao „zauzdavanje plus“?
Izgleda da su nedavne čarke između predsednika SAD Baraka Obame i njegove bivše državne sekretarke (i moguće naslednice) Hilari Klinton ponovo pokrenule tu debatu. Ali da li su njene >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << smernice danas korisne, pošto se Zapad istovremeno suočava sa izazovima Islamske države na Bliskom istoku i revizionističke Rusije? Da li su zapadni lideri u pravu kada očekuju da ta dva izazova budu jasno definisana i da će zauzdavanje biti dovoljno u slučaju Rusije, dok je suzbijanje apsolutno neophodno u slučaju Islamske države?
Zapadu je Rusija potrebna koliko i Rusiji Zapad, dok god ni jednom ni drugom (u najmanju ruku) nije potrebno sklonište za islamske fanatike u srcu Bliskog istoka. Upravo zato Rusija mora da se ubedi da promeni kurs pomoću kombinacije sankcija, strateškog jedinstva i diplomatskog angažmana; nasuprot tome, ambicije Islamske države se ne mogu zauzdati, te se moraju suzbiti.
Ali je potrebno da Zapad preispita svoju strategiju, jer ova dva izazova nisu potpuno jasno definisana. Da Obama nije u Siriji pre godinu dana napravio propust da nametne svoju „crvenu liniju“ hemijskog oružja, nakon napada na predgrađe Damaska, ruski predsednik Vladimir Putin verovatno ne bi bio smeo kao u Ukrajini. Isto tako, pomaganjem Kurdima da se suprotstave Islamskoj državi, mogla bi da se Kremlju pošalje ispravna poruka. Lideri moraju da objašnjavaju. Nije dovoljno reći „ja ne pravim gluposti“, kao što je Obama nedavno uradio u intervjuu za Njujork tajms, s obzirom na složenost, hitnost i opseg pretnji s kojima se suočavaju Amerika i Zapad. Jednostavnost Hladnog rata gotovo da ne iziskuje objašnjenje. Zapad je imao samo jednog protivnika, a obe strane su shvatale pravila igre (a to je logika ravnoteže terora). Pre svega, „sovjetski um“ je relativno lako prozreti.
Složenost današnjih izazova se ne sastoji samo od toga što ih ima više od jednog, već i od težine razumevanja „džihadističkog uma“. Naravno, može se reći da je san Islamske države da obnovi sunitski kalifat prevaziđen koliko i Putinove neoimperijalne ambicije. Takođe se može reći da i Putin i Islamska država veliki deo snage crpe iz slabosti Zapada, naročito iz njegovog neuspeha da nametne jasne i verodostojne granice njihovim delovanjima. Ali, ako Putin i Islamska država profitiraju od konfuzije, oklevanja i podele Zapada prilikom suočavanja s njima, oni nisu „papirni tigrovi“. Kada bi bili, Zapad bi samo trebalo da sačeka da se njegovi neprijatelji sruše pod težinom sopstvenih kontradiktornosti - precenjivanja Rusije svojih sredstava, a u slučaju Islamske države, posledica njenog užasno okrutnog ponašanja. Taj scenario u najboljem slučaju izgleda optimistično. Iako Islamska država nije neotporna, ona predstavlja mnogo veći izazov nego što je Al Kaida ikad bila. Sebi je postavila konkretan teritorijalan cilj i ima puno novca, sofisticirano oružje i izuzetno sposobnu komandu. Ali današnje precenjivanje Islamske države bilo bi opasno koliko i potcenjivanje juče.
Ista logika važi za Putinovu Rusiju. Prisvajanje Krima je bio brz, dobro izveden potez, ali iste taktike ne daju rezultate u složenijem kontekstu istočne Ukrajine, u kojem ima više podela. Zbog načina na koji je osvojila Krim, Rusija je i te kako mogla da izgubi Ukrajinu. U svom traktatu „Strategija: Indirektan pristup“ B. H. Lidel Hart se priseća svojih iskustava iz Prvog svetskog rata i insistira na direktnom napadu na neprijatelja. Kako je tvrdio, „u strategiji je najduži način obično najkraći put.“
Bez obzira na to da li je reč o zauzdavanju ili uništenju, pravile igre treba da budu jasna. Postavljajući im granice, Zapad će pomoću novog načina razmišljanja odrediti ko je i šta je.
Autor je profesor na Institutu za političke nauke u Parizu i viši savetnik na Francuskom institutu za međunarodne poslove
Copyright: Project Syndicate, 2014.
www.project-syndicate.org
.jpg)
