Izvor: Politika, 30.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvoreni krugovi
Dr Rajko Đurić: „U stanove koje im obezbeđuje država, Romi ne žele da se usele jer nemaju stalna primanja, pa se plaše da neće moći da plate stanarinu i komunalije...”
Romi! Tu su, žive pored nas, a tako malo znamo o njima. I ono što mislimo da znamo često je samo mit ili predrasuda. Pitamo se odakle su došli, zašto nemaju svoju zemlju, kakvim jezikom govore, zašto ne idu u školu i ne rade, zašto ne žive u stanovima i kada ih dobiju od države, zašto se ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << leče, zašto neki od njih kriju svoje poreklo"
Zna se da su Romi oko 10. veka napustili Indiju. Mnogo kasnije je utvrđeno da su izgubili ratove, pa su ih pobednici proterali. Danas žive u čitavom svetu. Početkom 14. veka su došli na Balkan, a dva veka kasnije stigli su do Švedske i Škotske. Ameriku su „otkrili” tek posle 1860. godine. Teško je reći koliko ih je ukupno, a najviše ih je u mediteranskim zemljama: Turskoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, ali ima ih i u Brazilu i na Balkanu u znatnom broju. U Rumuniji ima najviše Roma na Balkanu, a Rusija ne saopštava podatke o njihovom broju. Ima ih i pravoslavaca i muslimana, a govore romskim jezikom koji pripada indijskoj grupi indoevropske porodice jezika.
Uobičajen naziv Ciganin, koji se koristi u većini zemalja sveta, grčkog je porekla i znači – lutalica, kradljivac, čovek u čije se poštene namere sumnja. Sam naziv nije podrugljiv. Čuvene francuske cigarete „žitan” ilustrovane su siluetom Ciganke u plavičastom dimu. Oni sebe oslovljavaju sa Rom – čovek, muž, suprug, dok pripadnike drugih naroda nazivaju gadže.
Romi su najsiromašnija i tehnološki i obrazovno najnerazvijenija etnička zajednica. U Srbiji su uglavnom nekvalifikovana radna snaga i najčešće koriste socijalnu pomoć, što je posledica činjenice da samo petina romske dece završi osnovnu školu. Žive u nehigijenskim naseljima, bez tekuće vode i struje. Zbog toga je prosečan životni vek Roma kraći od života najsiromašnijih stanovnika Afrike.
Dr Rajko Đurić, bivši generalni sekretar Svetske organizacije Roma, kaže da je priča o njima zatvoren krug. „To što Romi ne idu u školu je tradicija i navika. A navika postaje druga ljudska priroda, kao što je rekao Dostojevski. To je verovanje da škola ne osposobljava za dobro zarađivanje. Zato ne rade, a beda ne omogućava ljudima da sagledaju budućnost dece. U stanove koje im obezbeđuje država ne žele da se usele jer nemaju stalna primanja, pa se plaše da neće moći da plate stanarinu i komunalije i to je zatvoren romski krug.”
U Vojvodini ima 38 romskih škola. U Srbiji ispod Save i Dunava nema romskih škola, a problem je što većina romske dece ne zna srpski jezik zbog čega ih upućuju u specijalne škole, iz kojih beže.
Prema procenama Svetske banke, u Srbiji živi oko pola miliona Roma, dok ih je prema zvaničnoj statistici nešto više od sto hiljada. Razloga za različite podatke ima više. Mnogi se na popisu stanovništva ne deklarišu kao Romi da bi izbegli stigmu i diskriminaciju, dok je neke nemoguće popisati jer nemaju stalno mesto boravka.
U Evropi ih je između osam i 12 miliona i jasno je da su oni radni i obrazovni potencijal svake zemlje. Zbog toga je sprovođenje Dekade o inkluziji – Dekada Roma važan i zahtevan poduhvat. Do juna ove godine Srbija je predsedavala Dekadom Roma, a u aprilu je usvojena Strategija za inkluziju Roma i Akcioni plan. Prioriteti su stanovanje i obrazovanje romske populacije. „Prepreke koje stoje na putu socijalnoj inkluziji Roma su brojne i sistemske – počev od siromaštva i nedostatka osnovnih uslova za školovanje, preko niskog obrazovnog nivoa roditelja romske dece, koji su uglavnom nemotivisani da mališani pohađaju školu, pa sve do isključenosti romskih mališana iz predškolskih programa i njihovog upisivanja u specijalne škole”, objasnio je potpredsednik vlade Božidar Đelić na međunarodnoj konferenciji organizovanoj na tu temu. Poslednji podaci govore da se ipak nešto pomera. Sada je sedam odsto dece uključeno u predškolski sistem, u toku 2007. godine 165 romskih učenika upisano je u srednje škole a 107 srednjoškolaca na fakultete.
Đurić kaže da je Finska napravila model za rešavanje romskih problema i da je u njenom Ustavu romski ravnopravan sa ostalim jezicima manjima. Ali, tamo ih je samo deset hiljada. Rumuni i Bugari su tražili da im MMF smanji dugovanja na osnovu broja Roma koji žive kod njih, a Makedonci dobijaju sto miliona evra godišnje pre svega za edukaciju Roma. U Češkoj su ekstremisti iz marginalne narodne stranke pretili da će osporiti izbore za Evropski parlament jer su mediji javnog servisa odbili da emituju dva njihova spota. U jednom se predlaže da Češka poput nacista usvoji „konačno rešenje” i očisti se od Roma.
A kod nas najsvežije istraživanje „Strateškog marketinga” pokazuje da su Romi na čelu najviše diskriminisanih grupa.
Ivana Anojčić
---------------------------------------------
Romska himna
Išao sam,
išao dugim putevima,
sretao srećne Rome.
Ej Romi, odakle
vi dolazite,
sa čergama,
gladnom decom.
Imao sam i ja
veliku familiju,
ubila je crna legija.
Sve njih je preklala
i ljude i žene,
među njima i malu decu.
Otvori, Bože,
svoja crna vrata,
da mogu videti
svoju familiju.
Opet ću krenuti
dugim putevima
i lutati sa srećnim
Romima.
Ustani, Rome,
imaš slobodu sada,
dolaze sa mnom
svi Romi sveta.
Crno lice i crne oči,
volim ih kao
crno grožđe.
-----------------------------------------------
Đelem, đelem
Svetski dan Roma ustanovljen je 1971. godine, na Prvom svetskom kongresu Roma u Londonu. Romska himna je „Đelem, đelem”, zastava je plavo-zelena sa crvenim točkom u sredini. Svetski dan Roma obeležava se širom sveta da bi se skrenula pažnja na njihov težak položaj i kako bi države u kojima žive pokušale da nađu najbolja rešenja za bolji život te populacije.
[objavljeno: 01/07/2009]
.jpg)
