Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastrašujući putevi virusa
Svake godine 8.000 osoba u našoj zemlji sazna da je nosilac virusa hepatitisa, a samo njih dvadeset je u stanju da samostalno snosi troškove lečenja
Pedesetogodišnji Sava Lazić, mašinski inženjer iz Kikinde, prvi put je čuo za virus hepatitisa Ce kada mu je pre četiri godine prilikom rutinske kontrole krvi lekar skrenuo pažnju da ima povišen nivo transaminaza i rekao da želi da proveri da li je on nosilac ovog virusa. Sava kaže da se nijednog trenutka nije zabrinuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog mogućeg ishoda testiranja, jer je ceo život bavio sportom, živeo je zdravo i nije imao rizične seksualne partnere. Testiranje je, nažalost, potvrdilo sumnju lekara da je inficiran virusom hepatitisa Ce, a, s obzirom na to da nije uspeo da u pamćenje prizove nijedan momenat kada je mogao da se zarazi virusom, lekar ga je pitao da li je ikad u životu primio transfuziju. Tada se u Savino sećanje vratila 1978. godina, kada je zbog krvarenja čira hitno morao da dobije transfuziju krvi. Virus sa kojim je Sava živeo 24 godine prouzrokovao je cirozu jetre, a da on pri tome nijednog momenta nije posumnjao da je hepatitis Ce "podstanar" u njegovom telu.
Sava Lazić svakako nije tipičan predstavnik populacije pacijenata koji žive sa hepatitisom Ce, ali jeste ilustracija teze da se svako može zaraziti i da je testiranje jedini način da saznamo da li nosimo virus sa kojim živi više od 700 miliona ljudi širom planete i od koga svake godine umre između jednog i dva miliona osoba. Savino lečenje sponzorisao je Fond zdravstvenog osiguranja, koji godišnje refundira troškove lečenja svega 250 osoba, s obzirom na to da primena najnovije farmakološke terapije godišnje košta oko 12.000 evra.
Iako 8.000 osoba u našoj zemlji svake godine sazna da je nosilac virusa hepatitisa, samo dvadeset njih je u stanju da samostalno snosi troškove lečenja.
Profesor dr Milena Božić, načelnik Hepatološkog centra Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže da nijedna epidemiološka služba u našoj zemlji ne raspolaže tačnim brojem inficiranih osoba, jer svetske epidemiološke studije govore da više od 86 odsto osoba na planeti uopšte ne sumnja da nosi virus hepatitisa. Ona je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, održanoj povodom 1. oktobra, Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, istakla da procene govore da je više od 100.000 osoba inficirano virusom hepatitisa Be i Ce, a obe forme hepatitisa mogu uzrokovati cirozu i karcinom jetre.
– Iskustvo infektologa govori da je seksualni kontakt najčešći put prenosa virusa u našoj sredini, a sledeće na listi su osobe koje su se zarazile prilikom transfuzije krvi. Ako se ima na umu da je tek 1994. godine počelo testiranje dobrovoljnih davalaca krvi na virus hepatitisa Ce, onda se tek može naslutiti koliki je to problem. S druge strane, obavezno vakcinisanje novorođenčadi protiv hepatitisa Be uvedeno je tek 2002. godine, a epidemiologe mnogo više zabrinjava lakoća prenošenja ovog virusa – istakla je dr Božić.
Ona je podsetila da se virus hepatitisa Be sto puta lakše prenosi nego hepatitis Ce ili virus side. Dovoljno je da osoba koja je zaražena ovim virusom ima ranicu na ruci i da dodirne kvaku na vratima zatim da se nakon 14 dana za tu istu kvaku uhvati osoba koja takođe ima neku povredu na ruci i – virus može da promeni domaćina. Virus hepatitisa Be ubija samo suva sterilizacija na 180 stepeni, dok se hepatitis Ce mnogo teže prenosi, jer je njegova koncentracija u krvi mnogo manja.
Povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, svim Beograđanima će u nedelju u Studentskom gradu, u periodu od 16 do 18 časova, biti omogućeno besplatno testiranje na ovaj virus.
K. ĐorđevićS. Jelovac
[objavljeno: 29.09.2006.]
