Izvor: RTS, 23.Feb.2015, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto trgovci traže lične podatke
Zakon o zaštiti potrošača ne propisuje koje bi tačno podatke prodavac trebalo da zatraži prilikom prijema reklamacije. Potrošači se žale na to što im trgovci tada traže i jedinstveni matični broj. U pojedinim šoping centrima, potrebno je da ostavite niz ličnih podataka čak i kada želite da koristite ormariće za odlaganje stvari.
Ključ za ormarić u kome se mogu staviti stvari prilikom kupovine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nude veće trgovine i to u zamenu za lične podatke. U Šoping centru "Ušće" zahtevaju broj lične karte, koja je policijska uprava izdala taj dokument, broj telefona, ime, prezime i potpis. Dnevno ih u proseku da 150 posetilaca.
Bezbednost je, tvrde u tom šoping centru, jedini razlog za prikupljanje najličnijih podataka.
"Ljudi zaborave svoje stvari ili zaborave da vrate ključić ako su u gužvi i onda se jave, mi pokušavamo da ih dobijemo, dešavalo se i po više, nekoliko nedelja, čak mesec, mesec ipo dana. Takođe ono što je važno je da su njihove stvari u tim ormarićima bezbedne", Aleksandra Janković iz Šoping centra "Ušće".
U slučaju da stvari iz ormarića nestanu ili se oštete, Šoping centar "Ušće" za to ne odgovara.
Podaci posetilaca koji istog dana vrate ključić, a izričito ne zahtevaju da se oni obrišu, na šta po zakonu imaju pravo, ostaće u pisanoj i elektronskoj bazi tržnog centra dva meseca.
Taj period je nerealan, ocenjuje Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i primećuje da se od potrošača često traži više informacija nego što je potrebno.
Dešava se, kaže Šabić, da naše lične podatke prodaju reklamnim agencijama.
"To se prodaje za basnoslovne pare. Fejsbuk, mislim da 95 odsto svojih prihoda ostvaruje iz reklama. Reklama podrazumeva mogućnost da nekom plasiram određenu informaciju, dakle, priča da se ja mogu obratiti bez manje ili više rizika na 150. 000 tačnih elektronskih adresa koje ćete mi dati, sama po sebi je vredna", ističe Šabić.
U Centru potrošača Srbije kažu da trgovci imaju pravo da postave svoje uslove, ali da mogu da se zaštite, na primer, uzimanjem novčanog depozita ili davanjem garderobnog broja.
Vera Vida iz Centra potrošača Srbije smatra da su trgovci "postali bahati" što se tiče odnosa prema potrošačima, odnosno davanje ličnih podataka potrošača.
"Oni traže veliki broj podataka koji uopšte nije primeren i ne treba nijednom trgovcu. Sistemsko rešenje je donošenje novih pravilnika koji moraju da budu u saglasnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti gde će se navesti situacije u kojima moraju da se uzimaju i u kojima ne smeju da se daju podaci građana", objašnjava Vida.
Međutim, ono što je propisano, delimično je ili nedorečeno ili nije precizno definisano.
Zato, na primer, Centar potršača Srbije i poverenik godinama traže od nadležnih hitnu promenu Pravilnika po kome potrošači prilikom podnošenja reklamacija treba da daju jedinstveni matični broj. Da li će i kada to učiniti, pitanje je na koje RTS nije dobio odgovor od Ministarstva finansija.
